Šta je glavobolja?
Glavobolja je bol u predelu glave koji može biti kratkotrajan (akutan) ili dugotrajan (hroničan) problem. Može da zahvati jednu ili obe strane glave, da se oseti samo na jednom mestu ili da se proširi na druge delove glave.
Vrste i uzroci glavobolje
Glavobolje se dele prema uzroku nastanka na primarne i sekundarne.
Primarna glavobolja nastaje zbog prekomerne aktivnosti ili poremećene funkcije struktura u glavi koje su osetljive na bol – nerava, krvnih sudova ili mišića glave. Dakle, ova vrsta glavobolje ne nastaje kao rezultat nekog drugog zdravstvenog problema, nije simptom druge bolesti, već sama predstavlja bolest. Postoji više vrsta primarnih glavobolja, a najčešće su migrena, tenziona glavobolja i klaster glavobolja.
Sekundarna glavobolja se javlja kao rezultat nekog drugog stanja – recimo povrede, tumora na mozgu ili aneurizme. Sekundarne glavobolje uvek imaju “spoljni” uzrok. Mogu da se pojave i zbog povrede vrata, ili zbog bolesti kao što je meningitis koja izaziva upalu mozga.
Najčešće sekundarne glavobolje su glavobolja usled prekomerne upotrebe analgetika, usled povrede glave i/ili vrata, glavobolja usled kranijalnog ili cervikalnog vaskularnog poremećaja, glavobolja usled nevaskularnog intrakranijalnog poremećaja, glavobolja usled korišćenja supstanci ili obustave korišćenja supstanci, glavobolja usled infekcije itd.
Koji su simptomi glavobolje i kako se ispoljavaju?
Simptomi glavobolje zavise od vrste glavobolje. Jačina i lokalizacija bola mogu da variraju, kao i kvalitet bola – nekada je bol tup lokalizovan u obliku “trake” oko glave, a ponekad može da se proširi na zadnji deo glave ili vrata, a nekada zahvata samo deo glave. U nekim slučajevima je teško odrediti tačno mesto bola, pogotovo ako se bol “reflektuje” na druge delove glave. Intenzitet bola je od blagog do umerenog, a ponekad i veoma jak.
Na primer, za migrenu je tipično da boli jedna strana glave, najčešće kod slepoočnice i pacijenti opisuju pulsirajući i jak bol. Zatim, kod tenzionih glavobolja često boli cela glava, a bol je tipično umeren, tup i kontinuiran. Može takođe da bude na jednoj strani glave ili u obliku “trake” oko glave. U nekim slučajevima pacijent može da pokaže tačno mesto na koži glave gde oseća bol i ova vrsta glavobolje se naziva numularna glavobolja. Njena odlika je da je bolna regija veličine metalnog novčića.
Neuralgične glavobolje i ispoljavanje bola
Takođe, bol može precizno da se odredi i kod neuralgičnih glavobolja. Neuralgija je jak, sevajući ili oštar bol koji se javlja zbog oštećenog nerva ili nerva koji trpi iritaciju. Može da se pojavi na bilo kom delu tela, a kod glavobolja bol je obično iznenadan i kratkotrajno zahvata predeo lica, potiljka, uha, grla ili u nekim slučajevima mesto gde je bio osip nakon infekcije herpes zosterom.
Takođe, bol sa glave može da se spusti na zube, oko (često zbog glaukoma), na sinuse (kod upala sinusa) ili druge delove tela što lekaru olakšava da postavi dijagnozu.
Dugotrajan i tup bol u predelu vrata koji se pogoršava sa pomeranjem glave često ima za uzrok bolest kičmenog stuba, kao što je diskus hernija. Tup bol koji se postepeno pojačava i ima simptome kao što su slabost jedne polovine tela ili gubitak svesti može da ukaže na tumor mozga ili nakupljanje krvi u mozgu nakon povrede glave (hematom).
Glavobolja kao što je migrena sa aurom će imati prateće simptome kao što je poremećaj vida, utrnulo lice i udovi (ili njihova slabost), i otežan govor. Klaster glavobolju često prati jak pulsirajući bol u predelu oka, suzenje oka i crvenilo oka.
Kako se dijagnostikuje glavobolja?
Postoji više načina da se dijagnostikuje uzrok glavobolje, ali prvi korak je odlazak kod lekara specijaliste za bolesti nervnog sistema – neurologa. Na osnovu fizičkog pregleda i simptoma koje pacijent ima lekar će da odluči dalji tok dijagnostike. Svi pacijenti treba da vode dnevnik glavobolja.
Dodatna ispitivanja ne rade se rutinski u istom paketu. Neurolog procenjuje da li su potrebni snimanje glave ili krvnih sudova, EEG ili druga analiza. Izbor zavisi od simptoma, neurološkog nalaza i sumnje na određeni uzrok. Dnevnik glavobolje može pomoći da se zabeleže učestalost, trajanje, lekovi i mogući okidači.
Kako se leči glavobolja?
Lekar će da odredi terapiju na osnovu neurološkog pregleda i simptoma ili na osnovu pregleda i rezultata testova koje smo opisali iznad.
Za lečenje glavobolja se uglavnom koriste lekovi koji će da smanje broj glavobolja i ovo je preventivna terapija koja se često kombinuje sa lekovima protiv bolova. Takođe, postoji terapija koja tretira izolovan napad glavobolje. Lekar određuje posebnu terapiju za svakog pacijenta na osnovu vrste glavobolje, njene učestalosti i trajanja. U pojedinim slučajevima moguće je primeniti i nefarmakološko lečenje, poput akupunkture, metoda fizikalne terapije i biofeedback metode.
Kada glavobolja zahteva hitnu pomoć?
Odmah zatražite pomoć kod iznenadne veoma jake glavobolje, nove slabosti jedne strane tela, smetnji govora, konfuzije, gubitka svesti ili glavobolje posle povrede uz pogoršanje. Glavobolja sa temperaturom i ukočenim vratom takođe zahteva hitnu procenu. Ove simptome ne treba tumačiti kao uobičajen napad migrene bez pregleda.