Šta je migrena i kako se ispoljava?
Migrena je neurološki poremećaj koji se ispoljava u vidu ponavljanih umereno jakih ili jakih glavobolja koje ukoliko se ne prekinu traju između 4 i 72 sata. Ona se javlja epizodično i obično je prate simptomi kao što su mučnina, povraćanje i osetljivost na svetlo. Ova vrsta jake glavobolje može da se javlja različitom učestalošću, a ukoliko je prisutna više od 15 dana mesečno onda je u pitanju hronična migrena.
Migrena može da se pojavi prvi put u bilo kom životnom dobu, ali najčešće počinje u adolescentskom periodu. Tokom tridesetih godina migrene dosežu najveću učestalost, a zatim počinju da slabe u narednim godinama i javljaju se ređe.
Simptomi ispoljavanja migrene po fazama
Migrene imaju 4 faze: prodrom, auru, napad bola i postdrom, ali neće svaka migrenozna osoba iskusiti sve četiri.
Prodrom je faza koja počinje dan ili dva pre migrene i tada ljudi primećuju promene kao što su promene raspoloženja (od depresije do euforije), želja za određenom hranom, ukočen vrat, učestalo mokrenje ili zadržavanje tečnosti u telu, kao i često zevanje.
Druga faza migrene je aura koja se dešava pre ili tokom glavobolje kod svake četvrte osobe sa migrenom. Auru prati postepeno javljanje simptoma koji traju između pet minuta i sat vremena. Na primer, vizuelni simptomi kao što je pojava jarkih tačaka ili blesaka svetlosti u delu vidnog polja. Takođe, može da se desi potpuno suprotno i da pacijent iskusi gubitak vida. Tokom aure se ponekad javljaju trnci u jednoj ruci ili nozi, slabost ili oduzimanje lica ili jedne strane tela, kao i teškoće sa govorom.
Zatim sledi napad glavobolje koji traje između 4 i 72 sata, kao što smo pomenuli. Glavni simptomi migrene su bol na jednoj strani glave koji pulsira, osetljivost na svetlo, zvuk, mirise. Propratni simptomi su mučnina i povraćanje. Bol se pogoršava pri fizičkom naporu. Takođe, iako smo rekli da zahvata jednu stranu glave, neki pacijenti kažu da su osećali bol na obe strane.
Poslednja faza je postdrom kada se osobe osećaju iscrpljeno, zbunjeno i umorno. Ovi simptomi obično traju ceo dan. Takođe, neki pacijenti prijavljuju osećaj ushićenosti, ali kažu da izbegavaju nagle pokrete glavom zato što bol može nakratko da se vrati.
Vrste migrene
Postoji više tipova migrene, a najčešće su migrena sa aurom i migrena bez aure. Takođe postoje i:
Menstrualna migrena – javlja se neposredno pre ili tokom menstruacije.
Vestibularna migrena – Javljaju se problemi sa ravnotežom, vrtoglavica, mučnina i povraćanje sa ili bez glavobolje.
Abdominalna migrena – Ne zna se puno o ovoj vrsti migrene. Izaziva bol u stomaku, mučninu i povraćanje i najčešće se javlja kod dece. Kasnije prelazi u klasičnu migrenu.
Hemiplegična migrena – Pored glavobolje javljaju se periodi slabosti ili paralize na jednoj strani tela. Takođe, ove simptome prate oduzetost tela, vrtoglavica ili promene sa vidom.
Očna migrena – Izaziva kratkotrajan delimičan ili potpun gubitak vida na jednom oku. Prati je tup bol iza oka koji se širi na ostatak glave.
Migrena sa aurom moždanog stabla – Javljaju se vrtoglavica, konfuzija ili gubitak ravnoteže pre glavobolje koja obuhvata potiljak. Ovi simptomi obično počinju iznenada, a prate ih tegobe sa govorom, zujanje u ušima i povraćanje.
Migrenski status – Ovo je jaka migrena koja može da traje duže od 72 sata. Često je potreban odlazak u hitnu pomoć zbog jačine i dužine trajanja bola i propratnih simptoma.
Koji su uzroci migrene?
Lekari ne znaju šta je tačan uzrok migrene, ali smatraju da se ona javlja zbog privremenih promena u funkciji neurotransmitera, nerva i krvnih sudova u mozgu. Ove promene dovode do širenja krvnih sudova u mozgu, a to aktivira receptore za bol. Lekari smatraju da na pojavu migrene najviše utiče genetika – neki ljudi imaju migrene u porodici što predstavlja veću šansu da ih i oni dobiju.
Takođe, hormonske promene kao što je skok estrogena su povezane sa pojavom migrena kod devojčica u pubertetu. Određene pojave su “okidači” za napad migrene, mada se ne zna zašto; na primer, promena u krvnom pritisku ili radu srca, stres, vremenske promene, određena hrana, cigarete itd.
Komplikacije migrene
Migrena može dovesti do različitih komplikacija, od kojih su neke ozbiljne i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Prva komplikacija koju ćemo da pomenemo je prelazak nelečene migrene u migrenski status. Kao što smo rekli, ovo je izuzetno jaka migrena koja traje duže od 72 sata i zahteva lekarsku pomoć zbog intenziteta bola, prolongiranog povraćanja i dehidratacije. Sledeća komplikacija je ishemijski moždani udar usled migrene – do njega dolazi kad se prekine dotok krvi u mozak. Studije su pokazale da osobe sa migrenama imaju 2 puta veću šansu za moždani udar, iako se ne zna tačno zašto.
Takođe, smatra se da migrene mogu da izazovu probleme sa mentalnim zdravljem kao što su depresija, anksioznost ili bipolarni poremećaj usled hemijskih promena u mozgu. Prema naučnicima, nivo neurotransmitera serotonina i dopamina je abnormalan kod osoba koje su iskusile migrenu, kao i kod osoba koje pate od pomenutih mentalnih bolesti.
Kako se dijagnostikuje migrena?
Dijagnoza migrene postavlja se na osnovu tipičnih simptoma bolesti, a u odsustvu drugih uzroka koji bi mogli da dovedu do ovakvog stanja. Prvi korak je odlazak kod lekara specijaliste za bolesti nervnog sistema – neurologa. Svi pacijenti treba da vode dnevnik glavobolja. Na osnovu fizičkog pregleda i simptoma koje pacijent ima lekar će da odluči dalji tok dijagnostike.
Dijagnoza migrene najčešće se zasniva na opisu napada i neurološkom pregledu. Dodatna ispitivanja biraju se kod atipičnih simptoma ili sumnje na drugi uzrok. MR, EEG i dopler nisu rutinski zajednički paket za svaku migrenu.
Kako se leči migrena?
Akutna terapija namenjena je prekidanju konkretnog napada; izraz „abortivna terapija” u ovom kontekstu znači upravo to. Preventivna terapija smanjuje učestalost ili težinu budućih napada. Izbor zavisi od nalaza, drugih bolesti i prethodnog odgovora na lečenje.
Učestalo uzimanje lekova protiv bolova može održavati glavobolju. Sa neurologom dogovorite ograničenja upotrebe i vodite dnevnik napada i lekova. Nov gubitak vida, slabost ili smetnje govora ne treba samostalno pripisivati migreni.
