Mladeži su uglavnom benigne izrasline, okruglastog oblika koje se mogu pojaviti na bilo kom delu tela. Mogu biti urođeni ili stečeni tokom života pod različitim uticajima. Ove benigne izrasline su tamnije prebojene od ostatka kože. Nekada su u nivou kože, pločasti, nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine, sa bojom od svetlokestenjaste do tamnobraon. Mladeži su karakteristični za sve ljude i za sve uzraste, mogu biti različitih veličina, a posle tridesete godine, čovek će imati u proseku između deset i četrdeset mladeža na svom telu.
Zašto nastaju mladeži?
Boju naše kože određuju melanocitne ćelije u koži koje proizvode pigment. Rad ovih ćelija nas prirodno štiti od prekomernog oštećenja kože od sunčevog UV zračenja. Ukoliko iz nekog razloga dođe do grupisanja i rasta melanocitnih ćelija na jednom mestu u koži, to rezultira tamnjenjem tog dela kože, tj. nastankom mladeža.
Rizični mladeži
Iako su mladeži dobroćudne izrasline, može se desiti da neki od njih sadrže kancerogene ćelije. Ovakve promene se uglavnom ne mogu videti golim okom, međutim ipak se mogu pojaviti svojevrsne nepravilnosti u izgledu mladeža koje mogu ukazivati na problem. Ukoliko primetite bilo kakvu vrstu nepravilnosti, obavezno posetite lekara specijalistu.
-
Na pregled upućuju promena oblika, ivica, boje ili veličine, kao i nova promena koja izgleda drugačije od ostalih. Pravilan izgled ili prečnik manji od 6 mm ne isključuju melanom. Crvene promene mogu biti angiomi i ne treba ih automatski nazivati melanocitnim mladežima.
Koje su komplikacije mladeža?
Većina mladeža nema komplikacije, ali neki mogu da budu kancerogeni.
To posebno važi za sledeće mladeže:
Urođeni mladeži (nevusi)
Ovo su veliki mladeži sa kojima se ljudi rađaju. Oni povećavaju šansu za razvoj malignog melanoma. To je agresivan i potencijalno smrtonosan rak kože.
Atipični nevusi
Ovi mladeži su veći nego inače i uglavnom su nasledni. Osobe sa atipičnim nevusima imaju veću šansu za maligni melanom.
Velika količina mladeža na telu
Ljudi sa puno mladeža imaju veći rizik da dobiju maligni melanom.
Kako se dijagnostikuju kancerogeni mladeži?
Osobe koje imaju puno mladeža treba da idu na pregled, posebno ako se izmeni veličina, boja ili oblik mladeža. U većini slučajeva mladeži nisu razlog za brigu. Uglavnom nastaju zbog benignog povećanja pigmentovanih ćelija u koži. Benigno znači bezopasno.
Kad odete na pregled, lekar će da vas pita da li ste primetili neke izmene na mladežu, da li u porodici ima ljudi sa puno mladeža i da li su imali neke komplikacije.
Lekar vam može postaviti i sledeća pitanja:
- Da li vas mladež boli, svrbi ili izaziva neki drugi simptom?
- Da li je mladež nepravilne boje?
- Da li je mladež nepravilnog oblika?
- Da li se promenila veličina mladeža?
- Da li je mladež veći od 7 milimetara?
- Da li mladež gnoji?
- Da li je mladež crven i otečen? (upala)
Ukoliko su promene na mladežu male, lekar će da ga fotografiše i izmeri. Biće potrebna još jedna poseta ordinaciji za nekoliko nedelja. Lekar će tada da proveri da li se veličina mladeža izmenila.
Ako lekar sumnja da je mladež maligna izraslina, može da pošalje pacijenta kod dermatologa – lekara specijaliste za kožu.
Dermatohirurg će da iseče mladež (eksciziona biopsija) ili će reći da nije kancerogen. Idealna situacija je da se ceo mladež otkloni odjednom. Ako se nalazi na delu tela do kojeg se teško dopire, uklanjanje možda neće biti moguće.
Uklonjeni mladež se onda šalje u laboratoriju i pregleda pod mikroskopom. Ako rezultati ukazuju na sumnju na melanom, lekar će da naruči dalje testove da proveri da li se rak proširio.
Dermoskopija
Dermoskopija omogućava lekaru detaljniji pregled strukture promene i pomaže odluci o praćenju ili uklanjanju. Kada postoji sumnja na malignitet, konačna dijagnoza se postavlja analizom odgovarajućeg uzorka tkiva. Dermoskopija nije zamena za patohistološki nalaz.
Mladeži na mestima pojačanog trenja i iritacije (stopala, nausnice, brada, deo tela oko pojasa itd.) mogu se češće povređivati. O razlozima i načinu uklanjanja razgovarajte sa lekarom.
