Ambulatorni monitoring krvnog pritiska (AMKP) ili holter krvnog pritiska predstavlja neinvazivnu metodu zasnovanu na mobilnom uređaju koji automatski registruje krvni pritisak. Ovo ispitivanje se vrši u intervalu od 24 časa u pravilnim vremeskim razmacima koji u toku dana iznose 15 – 20 minuta, a noću 30 – 60 minuta.
Zašto je neophodan monitoring krvnog pritiska?
Jednokratno merenje krvnog pritiska često nije dovoljno za postavlljanje dijagnoze, ukoliko se jednim merenjem pokaže da je krvni pritisak kod pacijenta povišen. Iz tih razloga došlo je do razvoja automatskog sistema za praćenje krvnog pritiska tokom 24h, čijim tumačenjem dobijamo korisne informacije o njegovom kretanju tokom dana i noći. Poznato je da krvni pritisak raste u jutarnjim časovima, zatim se spušta tokom kasnih prepodnevnih i ranih poslepodnevnih časova i ponovo raste (posle 16-17h), da bi se ponovo spustio u večernjim časovima i tokom noći.
Kome se preporučuje monitoring krvnog pritiska?
Monitoring krvnog pritiska se preporučuje svim pacijentima koji imaju povišen krvni pritisak, jer se ovom metodom može na vreme otkriti hronična hipertenzija koja je uzrok komplikacija na mozgu i srcu (najšešće posledice nelečene hipertenzije su moždani ili srčani udar), a to se naročito odnosi na pacijente koji imaju faktore rizika.
Indikacije:
- Poremećaj srčanog ritma
- Povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi
- Gojaznost
- Izloženost stresu
Praćenje krvnog pritiska se vrši ukoliko se smatra da postoji rizik od hronične hipertenzije (povišen krvni pritisak). Rezultati monitoringa su od presudne važnosti za postavljanje pravilne terapije za pacijenta.
Merenje krvnog pritiska kod kuće je veoma bitno i preporučujese kao vrsta samokontrole svakog dana. Međutim, ono ne pruža toliko informacija koje mogu da se dobiju AMKP-om. AMKP se sve više preporučuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi i u svim slučajevima kada je to izvodljivo.
U poređenju sa običnim kliničkim merenjem pritiska, monitoring u dužem vremenskom periodu ima mnogo veću prednost, budući da je precizniji i zahvaljujući tome se lakše može pronaći uzrok hipertenzije, pa samim tim i postaviti bolja terapija. Podaci dobijeni na ovaj način imaju veću dijagnostičku vrednost u proceni kardiovaskularnog rizika u odnosu na klasično meren krvni pritisak.
