Test opterećenja šećerom ili test tolerancije na glukozu određuje da li su i u kojoj meri ćelije u telu pacijenta sposobne da apsorbuju glukozu (šećer) nakon što se u telo unese određena količina šećera.
Lekari koriste rezultat nivoa šećera u krvi i vrednosti hemoglobina, kako bi dijagnosticirali dijabetes tipa 1 i 2 i predijabetesa. Primarno se test tolerancije na glukozu koristi za dijagnostikovanje dijabetesa tokom trudnoće (gestacijski dijabetes). Gestacijski dijabetes može izazvati komplikacije u trudnoći, pa je što ranije dijagnostikovanje i adekvatno lečenje veoma važno. Ovaj test se najčešće obavlja između 24. i 28. nedelje trudnoće. Lekar takođe može preporučiti obavljanje testa u slučaju kada se pojave simptomi dijabetesa, pre trudnoće.
Kako se pripremiti za test?
Priprema za test tolerancije na glukozu uključuje sledeće:
- Preporučuje se da pacijent nastavi dogovorenu dijetu (ili režim ishrane) u danima koji su prethodili testu.
- U vezi sa eventualnom promenom u terapiji u danima pre obavljanja testa, posavetujte se sa lekarom. Neki lekovi, kao što su kortikosteroidi, beta blokatori, diuretici i antidepresivi, mogu uticati na rezultate.
- Najmanje osam sati pre zakazanog testa neophodno je da ne unosite nikakve namirnice u svoje telo, osim vode. Čak i kafa bez kofeina može uticati na rezultat.
- Izbegavajte odlazak u wc neposredno pre testiranja, jer će možda biti neophodno da date uzorak urina.
Rizici testa tolerancije na glukozu
Ovi testovi su neinvazivni. Prilikom testiranja trudnica na gestacijski dijabetes, ne postoji nikakav rizik, niti opasnost ni za bebu ni za majku.
Moguće je osetiti slabost ili vrtoglavicu zbog toga što se neko vreme pre testiranja ne sme jesti. Neki pacijenti teže podnose glukozna pića, posebno ona sa većim nivoom šećera. Testiranje može dovesti do kratkotrajnih šproblema sa varenjem, poput:
- mučnine
- nelagode u stomaku
- dijareje
- zatvora
Testiranje je najbolje obaviti u ranijm jutarnjim časovima (oko 8 časova ujutru). Rezultati u tom slučaju stižu istoga dana. Test traje 2 sata, pa se preporučuje da pacijent ponese neku knjigu ili drugi vid razonode koji može pomoći da se prekrati vreme. Nakon dobijenih rezultata, ukoliko je to potrebno, neophodno je zakazati pregled endokrinologa (ili kontrolni pregled endokrinologa) na kojem će se pristupiti dijagnostikovanju i odrediti plan lečenja (koji se najčešće zasniva na redukciji ishrane).
