fbpx

Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 100 do 150 cm, sa »dlakavim« listovima, razgranata u gornjem delu. Jedna biljka može da proizvede više miliona zrnaca polena, i više desetina hiljada semenki. Seme je izuzetno otporno, i u poljskim uslovima može da bude sposobno za klijanje i posle trideset godina. Ambrozija je neverovatno otporna biljka kojoj pogoduje suva klima i otvoren prostor.

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, koja niče polovinom aprila. Cveta u kasno leto i jesen, a od početka jula do ranih mrazeva proizvodi polen, koji zapravo stvara najviše problema ljudima. U narodu je poznata pod imenom limundžik, fazanuša, partizanka i kao Krausova trava.

Ako se pretpostavi da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima neke od ovih problema, jasno je koliki zdravstveni problem predstavlja ova opaka biljka lepog imena.

Kako izgleda ambrozija?

Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i Biljka je visine od jednog do jedan i po metar. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki i dlakavi, dok su joj cvetovi žućkasti i raspoređeni kao grozdovi na vrhu stabljike i po granama.

Gde ima najviše ambrozije?

Ambrozija je veoma prilagodljiva i vrlo brzo se širi. Ima je i na zapuštenom, ali i na kultivisanom, obradivom zemljištu, gde sprečava razvoj drugih biljaka. Često raste uz useve: kukuruz, soju, suncokret, duvan, krompir, šećernu repu, kao i u povrtnjacima i vinogradima.

Najčešće se može videti pored puteva, a kada se pomeša sa prašinom na gumama vozila raznosi se i seje u nove krajeve. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje od 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina.

Borba protiv ambrozije

Brojni su načini kojima se možete boriti protiv ovog korova. Najjednostavnije je da je celu zajedno sa korenom iščupate iz zemlje. Pri tome treba da nosite rukavice da vam se koža na rukama ne bi oštetila. U slučaju kada ambrozije ima na većim površinama, preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima.

U mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane na uništavanje. Tako se, na primer, u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.

Zašto je ambrozija štetna po zdravlje?

Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100 miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju i simptome rinitisa, sinusitis i konjuktivitis. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: uzastopno kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom.

Alergijski rinitis, konjunktivitis i astma su bolesti za čija pogoršanja je ambrozija direktno odgovorna.

Preventiva

Bitna stvar u lečenju je da osoba koja pati od polenskih alergija zna šta je uzrok njenih problema, kako bi na vreme započela s terapijom. Potrebno je pre sezone cvetanja započeti sa upotrebom lekova iz grupe antihistaminika, lekova koji smanjuju mogućnost pogoršanja astme ili pak protektivno deluju na sluzokožu nosa. U slučaju da se bolest manifestuje, uz pomenute lekove se koriste i oni koji otklanjaju tegobe.

Preporuke za osobe alergične na ambroziju

Individualne preporuke za osobe alergične na polen bi bile izbegavanje boravka na otvorenom za vreme suvih i vetrovitih dana, izbegavanje parkova i kampovanja, zatvaranje prozora, posebno tokom prepodneva kada je koncentracija polena najveća.

Prozore otvarati između deset sati uveče i rano ujutru, po mogućnosti koristiti klima uređaj sa filterima, pratiti polenski izveštaj, ne sušiti veš napolju, po dolasku u kuću se obavezno istuširati i oprati kosu, promeniti garderobu, koristiti kvalitetne hipoalergijske kozmetičke proizvode. Izbegavati namirnice koje mogu da izazovu sličnu alergijsku reakciju, a to su dinja, lubenica, banana i kamilica.

Simptomi alergije na ambroziju

Simptomi preosetljivosti na ambroziju se manifestuju kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju, zapušenošću i obilnim curenjem iz nosa koje može da traje čitave sezone. Pored navedenih simptoma javlja se i otežano disanje  i stezanje / bol u grudima. To je onda znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi, koja je uzrokovana alergijom na ambroziju.

Najveća koncentracija polena ambrozije je u avgustu

Poseta alergologu

Ukoliko se pojave prvi simptomi alergije na ambroziju, o tome obavezno treba da obavestite svog lekara. Lekar će vas posavetovati kako da olakšate tegobe i ukoliko je potrebno, koji lek da uzimate.

Međutim, postoje situacije kada bi trebalo da posetite i alergologa, a to je ukoliko imate:
•    Oticanje, svrab, otežano disanje, probleme s varenjem
•    Polipe u nosu
•    Astmu
•    Česte probleme sa sinusima
•    Čest rinitus, jer se može dogoditi da se vremenom razvije u astmu
•    Ako zbog alergije ne možete da obavljate uobičajene dnevne aktivnosti
•    Ako lekovi ne pomažu ili u slučaju nuspojava na lekove protiv alergije

Ublaživanje simptoma alergije na ambroziju

Ukoliko je ustanovljeno da ste alergičani na ambroziju, uz konsultaciju s lekarom možete preventivno početi da uzimate lekove još pre pojave prvih simptoma. Najbolje je osam dana pre početka sezone širenja polena ambrozije. Takođe je bitno da se pridržavate uputstava u zaštiti od ambrozije. Najvažnije je da ne izlazite napolje u toku prepodneva, jer je tada najveća koncentracija polena.

Tokom dana prozore držite zatvorene i ne izlazite napolje po vetrovitom vremenu. Često se umivajte i perite kosu. Pošto se polen lako lepi za odeću i posteljinu,  veš preko dana ne treba da sušite napolju, već unutra. Ukoliko ga i ostavite da se preko noći osuši na otvorenom, rano ujutru ga pokupite, pre nego što biljke počnu da izlučuju polen.

Doba godine kada ambrozija izaziva najviše tegoba

Polen ove biljke, koja cveta od početka jula do kraja oktobra, prenosi se vrlo brzo, a u vazduhu se zadržava više od 100 dana. Pošto je najveća koncentracija polena ambrozije u avgustu i septembru, tada mala deca, kao i odrasli najviše osećaju tegobe. Ako imate problema sa ambrozijom, najbolje je da u ovo doba godine otputujete na more ili odete na planinu, gde je ova biljka mnogo manje rasprostranjena.

Veza između alergije na neku hranu i ambrozije

Dokazano je da u nekim slučajevima alergija na ambroziju nije samo reakcija na polen. Odnosno, da konzumiranje određenog voća i povrća, može da podstakne alergijske reakcije na ambroziju: svrab, štipanje u nosu i grlu, oticanje usta, jezika i grla. Najčešće namirnice koje utiču na to su: banana, krastavac, dinja, tikvice, semenke suncokreta i čaj od kamilice.

Sigurna dijagnoza alergije na ambroziju

Ukoliko sumnjate da ste alergični na ambroziju, možete da uradite alergološko ispitivanje. Prvo će biti urađen test na inhalatorne alergene, među kojima spada i ambrozija. Ukoliko se ustanovi da je test pozitivan, onda se može uraditi pojedinačan test na neke od tih konkretnih alergena.

Uzrastu u kom se najčešće pojavljuju tegobe zbog ambrozije

Kada je o deci reč, najviše problema sa ambrozijom imaju tinejdžeri, a mnogo ređe vrlo mala deca. Obično se kod mališana simptomi ove alergije javljaju tek posle treće godine života. Bebe i mala deca, češće su alergična na hranu nego na polen, korove i trave.

 

Alergo test

Alergo test se obavlja tako što se na podlakticu nanese kap posebno napravljenog rastvora alergena, u ovom slučaju ambrozije. Ukoliko se za 15 minuta na tom mestu pojavi crvenilo – test je pozitivan.

Da li se i bebe mogu testirati na inhalatorne alergene?

U vrlo retkim slučajevima kada je to zaista neophodno, bebe starije od šest meseci se mogu testirati na inhalatorne alergene, ali se u većini slučajeva to ne radi pre detetove navršene druge godine. Međutim, pojedinačno testiranje na neki konkretan alergen, kao što je ambrozija, ne obavlja se pre navršene pete godine.

Lekovi za alergiju, koji se mogu davati bebama i deci

Ukoliko lekar ustanovi da su vašoj bebi ili detetu potrebni lekovi, on će vam ih prepisati u zavisnosti od vrste alergije i uzrasta. U većini slučajeva, to su inhalatorni lekovi i antihistaminici, a detetu se daju sve vreme dok traje sezona alergije na ambroziju.

Postoji i imuno terapija u obliku vakcine koja se prima jednom mesečno, narednih pet godina i kojom se postiže potpuno izlečenje od alergije. Međutim, nju dete može da počne da prima tek sa navršenih pet godina.

Da li će dete i kasnije biti alergično na ambroziju?

Ne mora da znači da će mališan koji je bio alergičan kao beba ili vrlo malo dete, kasnije imati tegobe izazvane polenom ambrozije. U većini slučajeva, kako dete raste i jača, otpornost na ovu alergiju mu se povećava.

Uticaj naslednog faktora

Nasledni faktor igra veliku ulogu, kada je o alergijama reč, a naučno je dokazano da majka u ovom slučaju ima veći uticaj. Takođe, naročito su većem riziku izloženi mališani kojima su oba roditelja alergična.

Da li je tačno da su bebe koje doje otpornije na ovu alergiju?

Tačno je da dojena deca ređe oboljevaju od alergija, jer kroz mamino mleko beba dobija tzv. „imunološku bombu“ – antitela i imunoglobulin A (IgA), koji stvara zaštitni sloj u crevima i štiti dete od potencijalnih alergena.

Da li alergija na ambroziju može da izazove ozbiljnije zdravstvene probleme?

Ukoliko se na vreme na pristupi prevenciji i lečenju, alergija na ambroziju može da preraste u astmu ili alergijski rinitis.