Šta je glavobolja i koje su njene vrste?
Hronična glavobolja je bol u predelu glave koji je najčešće kratkotrajan, ali ako se glavobolja ponavlja više od 15 puta mesečno onda postoji dugotrajan tj. hroničan problem.
Primarna glavobolja nastaje zbog prekomerne aktivnosti ili poremećene funkcije struktura u glavi koje su osetljive na bol-nerava, krvnih sudova ili mišića glave. Dakle ova vrsta glavobolje ne nastaje kao rezultat nekog drugog zdravstvenog problema, nije simptom druge bolesti, već sama predstavlja bolest. Postoji više vrsti primarnih glavobolja, a najčešće su migrena, tenziona glavobolja i klaster glavobolja.
Sekundarna glavobolja se javlja kao rezultat nekog drugog stanja – recimo povrede, tumora na mozgu ili aneurizme.
Više vrsti glavobolja mogu da postanu hronične glavobolje, ali to su najčešće migrena, tenziona glavobolja, nova dnevna perzistentna glavobolja i Hemicrania continua.
Koji su simptomi hroničnih glavobolja i kako se ispoljavaju?
Hronična migrena
Migrena je jaka glavobolja koja se javlja u epizodama i često je prate simptomi kao što su mučnina, povraćanje i osetiljivost na svetlo. Bol je obično lokalizovan na jednoj strani glave i ima pulsirajući karakter i nelečen može da traje do 3 dana. Ukoliko se ovakva glavobolja ponavlja 15 ili više dana u mesecu, u periodima dužim do 3 meseca, onda se radi o hroničnoj migreni. Hronična migrena je izuzetno onesposobljavajuća glavobolja koja negativno utiče na na gotovo sve aspekte života obolelog.
Uzroci migrene
Lekari ne znaju šta je tačan uzrok migrene, ali smatraju da se ona javlja zbog privremenih promena u funkciji neurotransmitera, nerva i krvnih sudova u mozgu. Ove promene dovode do širenja krvnih sudova u mozgu, a to aktivira receptore za bol. Lekari smatraju da na pojavu migrene najviše utiče genetika – neki ljudi imaju migrene u porodici što predstavlja veću šansu da ih i oni dobiju.
Takođe, hormonske promene kao što je skok estrogena su povezane sa pojavom migrena kod devojčica u pubertetu. Određene pojave su “okidači” za napad migrene, mada se ne zna zašto; na primer, promena u krvnom pritisku ili radu srca, stres, vremenske promene, određena hrana, cigarete itd.
Četo uzimanje lekova protiv bola smatra se jednim od važnih razloga zašto migrena kod nekih osoba postaje vremenom sve češća i dobija hronični oblik.
Hronična tenziona glavobolja
Tenziona glavobolja je najčešća vrsta primarne glavobolje. Njeni simptomi su bol na obe strane glave, bol u licu i bol u vratu, osećaj pritiskanja glave ili stezanja glave. Takođe, bolno mesto je osetljivo i boli na dodir. Tenzione glavobolje obično traje bar 30 minuta, ali mogu da traju mnogo duže – nekada i danima.
Najčešći uzrok za tenzionu glavobolju je stres zato što on aktivira reakciju tela na borbu ili beg. Kad se to dogodi dolazi do otpuštanja hemikalija koje šire krvne sudove. Sa proširenjem krvnih sudova dolazi do otoka tkiva i aktiviranja receptora bola u glavi.
Lekari su takođe identifikovali određene “okidače” za pojavu tenzione glavobolje i tu spadaju tegobe sa spavanjem i kofein. Tegobe sa spavanjem povećavaju produkciju proteina u telu koji izaziva hroničan bol. Kada se to dogodi organizam je sklon tenzionim glavoboljama.
Što se tiče kofeina, on izaziva glavobolju zato što sužava krvne sudove oko mozga dok se unosi. Kad se prekine sa unosom kofeina tad dolazi do širenja krvnih sudova koji izazivaju glavobolju.
Nova dnevna perzistentna glavobolja
Ovo je retka hronična glavobolja koja se javlja iznenada i izaziva umeren ili jak bol. Glavni problem kod ove glavobolje je što može trajati mesecima u kontinuitetu i značajno narušiti kvalitet života.
Nova dnevna perzistentna glavobolja ima 2 oblika: primarni i sekundarni. Primarni oblik lekari nazivaju idiopatski i to znači da ne znaju njegov uzrok. Sekundarni oblik ove glavobolje nastaje kao uzrok neke druge bolesti ili poremećaja, najčešće zbog virusa odnosno posle virusnih infekcija.
Glavni simptomi su bol na obe strane glave, bol kao pritisak ili stezanje oko glave, bol koji se ne pogoršava već je uvek isti.
Prepoznatljiva odlika ove glavobolje je njena dugotrajnost – da bi se postavila dijagnoza nove dnevne perzistentne glavobolje bol u glavi treba da traje bar 3 meseca. Takođe, bol traje sve vreme i pacijent se često seća tačnog trenutka kad je počeo. Što se tiče intenziteta bola, pacijenti ga opisuju kao umeren do jak.
Hemicrania continua
Ova glavobolja izaziva stalan bol na jednoj strani glave ili lica. Lekari ne znaju šta tačno izaziva Hemicrania continua glavobolju. Za razliku od mnogih glavobolja koje imaju “okidače” kao što su stres ili manjak sna, to nije slučaj kod ove vrste.
Simptomi za Hemicrania continua glavobolju, osim bola u jednoj strani lica, su bol u oku, mučnina i povraćanje, zapušen nos, padanje kapka, crvenilo oka i suzenje oka, kao i osetljivost na svetlo i glasne zvuke.
Što se tiče trajanja ove glavobolje, u hroničnom obliku ona može da traje i do 6 meseci pre nego što se povuče. Neki ljudi imaju samo jednu epizodu Hemicrania continua glavobolje, a neki iskuse više njih tokom života.
Kako se dijagnostikuje hronična glavobolja?
Postoji više načina da se dijagnostikuje hronična glavobolja, ali prvi korak je odlazak kod lekara specijaliste za bolesti nervnog sistema – neurologa. Na osnovu fizičkog pregleda i simptoma koje pacijent ima lekar će da odluči dalji tok dijagnostike. Svii pacijenti treba da vode dnevnik glavobolja.
Sledeće dopunske procedure dolaze u obzir za hronične glavobolje:
1. Magnetna rezonanca glave
U pitanju je neinvazivna procedura koja se koristi za precizno snimanje mozga i drugih delova glave. Pacijent je u ležećem položaju tokom testa, a snimci se prave izlaganjem magnetnom polju i radiofrekventnim talasima. Procedura traje 20-45 minuta i potpuno je bezbolna.
2. Magnetna rezonanca krvnih sudova mozga (angiografija krvnih sudova mozga)
U pitanju je neinvazivna metoda snimanja arterijskih i venskih krvnih sudova glave. Test se radi dok je pacijent u ležećem položaju, ceo postupak traje 30-60 minuta i bezbolan je za pacijenta.
3. Elektroencefalografija (EEG)
Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna metoda koja ispituje električnu aktivnost mozga. Test se radi tako što se elektrode nanesu na glavu pacijenta, a njihovi signali se prikupljaju i analiziraju kako bi se utvrdilo stanje moždane aktivnosti. U toku snimanja pacijent će biti u sedećem ili ležećem položaju, a cela procedura traje 20-40 minuta i bezbolna je.
4. Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova vrata
U pitanju je neinvazivnan test koji pravi snimke krvnih sudova u vratu i protoka krvi kroz njih uz pomoć ultrazvuka. Medicinski tehničar će staviti gel na ultrazvučnu sondu i snimiti vrat pacijenta. Ova procedura je bezbolna i traje između 30 i 45 minuta.
5. Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova mozga
U pitanju je neinvazivna metoda koja uz pomoć ultrazvuka pravi snimke krvnih sudova u mozgu. Ovaj test utvrđuje kakav je protok krvi kroz krvne sudove mozga. Pacijent će u toku snimanja biti u ležećem i sedećem položaju, a medicinski tehničar će kreirati snimke sa ultrazvučnom sondom. Test je bezbolan za pacijenta i traje 30-60 minuta.
Alternativa za magnetnu rezonancu je CT (kompjuterska tomografija) koja pravi snimak glave uz pomoć rendgenskih zraka. Ova opcija se koristi kad pacijent ima ugrađen metalni implant ili pejsmejker koji ne smeju da se izlažu jakim magnetima poput onog u magnetnoj rezonanci.
Osim navedenih testova, lekar može da naruči i kompletnu krvnu sliku i da proveri sedimentaciju eritrocita koja ukazuje na prisustvo upale u organizmu. Analiza krvi je korisna za određivanje tačnog tipa glavobolje, a posebno je efikasna za sekundarne glavobolje.
Kako se leče hronične glavobolje?
Hronična migrena
Hronična migrena se leči lekovima. Pre svega se koristi preventivna terapija- tu spadaju lekovi topiramat, amitriptilin, propranolol ili lekovi koji blokiraju CGRP protein. Može se primeniti i botulinski toksin. Pacijent sa hroničnom migrenom treba da uzima terapiju koja zaustavlja napad tačno kako lekar odredi zato što postoji opasnost da lekovi prestanu da deluju ako se uzimaju prečesto. Ukoliko je osoba sa hroničnom migrenom prekomerno uzimala analgetike, oni se obično privremeno obustavljaju.
Hronična tenziona glavobolja
Kada je tenziona glavobolja retka, leči se običnim analgeticima. Ako se javi u formi hronične glavobolje, 15 ili više dana mesečno, onda se leči najčešće amitriptilinom i drugim antidepresivima koji služe kao prevencija. Ovi lekovi smanuju trajanje i učestalost i jačinu glavobolja.
Nova dnevna perzistentna glavobolja
Ova vrsta glavobolje se leči lekovima kao što je amitriptilin i drugi antidepresivi koji smanjuju učestalost glavobolja. Takođe, koriste se lekovi poput gabapentina zato što su se dobro pokazali u preventivi. Osim toga, efikasna terapija je i propranolol koji sužava krvne sudove u glavi. Na kraju postoji opcija za primenu botulinskog toksina, ako prethodne metode ne pomognu.
Hemicrania continua
Za lečenje ove glavobolje se koristi indometacin, lek protiv bolova iz nesteroidne antiinflamatorne grupe (NSAIL). Hemicrania continua najčešće dobro reaguje samo na ovaj lek koji smanjuje upalni proces. Obično se počinje sa niskom dozom koja se uzima uz obroke. Ako se glavobolja povuče lekar će smanjiti dozu. Cilj lečenja je da se uzme najmanja moguća doza koja sprečava bol.
