Šta je glavobolja?
Glavobolja je bol u predelu glave koji može biti kratkotrajan (akutan) ili dugotrajan (hroničan) problem. Može da zahvati jednu ili obe strane glave, da se oseti samo na jednom mestu ili da se proširi na druge delove glave.
Vrste i uzroci glavobolje
Glavobolje se dele prema uzroku nastanka na primarne i sekundarne.
Primarna glavobolja nastaje zbog prekomerne aktivnosti ili poremećene funkcije struktura u glavi koje su osetljive na bol-nerava, krvnih sudova ili mišića glave. Dakle ova vrsta glavobolje ne nastaje kao rezultat nekog drugog zdravstvenog problema, nije simptom druge bolesti, već sama predstavlja bolest. Postoji više vrsti primarnih glavobolja, a najčešće su migrena, tenziona glavobolja i klaster glavobolja.
Sekundarna glavobolja se javlja kao rezultat nekog drugog stanja – recimo povrede, tumora na mozgu ili aneurizme. Sekundarne glavobolje uvek imaju “spoljni” uzrok. Mogu da se pojave i zbog povrede vrata, ili zbog bolesti kao što je meningitis koja izaziva upalu mozga.
Najčešće sekundarne glavobolje su glavobolja usled prekomerne upotrebe analgetika, usled povrede glave i/ili vrata, glavobolja usled kranijalnog ili cervikalnog vaskularnog poremećaja, glavobolja usled nevaskularnog intrakranijalnog poremećaja, glavobolja usled korišćenja supstanci ili obustave korišćenja supstanci, glavobolja usled infekcije itd.
Koji su simptomi glavobolje i kako se ispoljavaju?
Simptomi glavobolje zavise od vrste glavobolje. Jačina i lokalizacija bola može sa varira, kao i kvalitet bola- nekada je bol tup lokalizovan u obliku “trake” oko glave, a ponekad može da se proširi na zadnji deo glave ili vrata, a nekada zahvata samo deo glave. U nekim slučajevima je teško odrediti tačno mesto bola, pogotovo ako se bol “reflektuje” na druge delove glave. Intenzitet bola je od blagog do umeren, a ponekad i veoma jak.
Na primer, za migrenu je tipično da boli jedna strana glave, najčešće kod slepoočnice i pacijenti opisuju pulsirajući i jak bol. Zatim, kod tenzionih glavobolja često boli cela glava, a bol je tipično umeren, tup i kontinuiran. Može takođe da bude na jednoj strani glave ili u obliku “trake” oko glave. U nekim slučajevima pacijent može da pokaže tačno mesto na koži glave gde oseća bol i ova vrsta glavobolje se naziva numularna glavobolja. Njena odlika je da je bolna regija veličine metalnog novčića.
Neuralgične glavobolje i ispoljavanje bola
Takođe, bol može precizno da se odredi i kod neuralgičnih glavobolja. Neuralgija je jak, sveajući ili oštar bol koji se javlja zbog oštećenog nerva ili nerva koji trpi iritaciju. Može da se pojavi na bilo kom delu tela, a kod glavobolja bol je obično iznenadan i kratkotrajno zahvata predeo lica, potiljka, uha, grla ili u nekim slučajevima mesto gde je bio osip nakon infekcije herpes zosterom.
Takođe, bol sa glave može da se spusti na zube, oko (često zbog glaukoma), na sinuse (kod upala sinusa) ili druge delove tela što lekaru olakšava da postavi dijagnozu.
Dugotrajan i tup bol u predelu vrata koji se pogoršava sa pomeranjem glave često ima za uzrok bolest kičmenog stuba, kao što je diskus hernija. Tup bol koji se postepeno pojačava i ima simptome kao što su slabost jedne polovine tela ili gubitak svesti može da ukaže na tumor mozga ili nakupljanje krvi u mozgu nakon povrede glave (hematom).
Glavobolja kao što je migrena sa aurom će imati propratne simtome kao što je poremećaj vida, utrnulo lice i udovi (ili njihova slabost), i otežan govor. Klaster glavobolju često prati jak pulsirajući bol u predelu oka, suzenje oka i crvenilo oka.
Kako se dijagnostikuje glavobolja?
Postoji više načina da se dijagnostikue uzrok glavobolje, ali prvi korak je odlazak kod lekara specijaliste za bolesti nervnog sistema – neurologa. Na osnovu fizičkog pregleda i simptoma koje pacijent ima lekar će da odluči dalji tok dijagnostike. Svii pacijenti treba da vode dnevnik glavobolja.
Sledeće dopunske procedure će pomoći lekaru da odredi tačan uzrok glavobolje:
1. Magnetna rezonanca glave
U pitanju je neinvazivna procedura koja se koristi za precizno snimanje mozga i drugih delova glave. Pacijent je u ležećem položaju tokom testa, a snimci se prave izlaganjem magnetnom polju i radiofrekventnim talasima. Procedura traje 20-45 minuta i potpuno je bezbolna.
2. Magnetna rezonanca krvnih sudova mozga (angiografija krvnih sudova mozga)
U pitanju je neinvazivna metoda snimanja arterijskih i venskih krvnih sudova glave. Test se radi dok je pacijent u ležećem položaju, ceo postupak traje 30-60 minuta i bezbolan je za pacijenta.
3. Elektroencefalografija (EEG)
Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna metoda koja ispituje električnu aktivnost mozga. Test se radi tako što se elektrode nanesu na glavu pacijenta, a njihovi signali se prikupljaju i analiziraju kako bi se utvrdilo stanje moždane aktivnosti. U toku snimanja pacijent će biti u sedećem ili ležećem položaju, a cela procedura traje 20-40 minuta i bezbolna je.
4. Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova vrata
U pitanju je neinvazivnan test koji prave snimke krvnih sudova u vratu i protoka krvi kroz njih uz pomoć ultrazvuka. Medicinski tehničar će staviti gel na ultrazvučnu sondu i snimiti vrat pacijenta. Ova procedura je bezbolna i traje između 30 i 45 minuta.
5. Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova mozga
U pitanju je neinvazivna metoda koja uz pomoć ultrazvuka pravi snimke krvnih sudova u mozgu. Ovaj test utvrđuje kakav je protok krvi kroz krvne sudove mozga. Pacijent će u toku snimanja biti u ležećem i sedećem položaju, a medicinski tehničar će kreirati snimke sa ultrazvučnom sondom. Test je bezbolan za pacijenta i traje 30-60 minuta.
Kako se leči glavobolja?
Lekar će da odredi terapiju na osnovu neurološkog pregleda i simptoma ili na osnovu pregleda i rezultata testova koje smo opisali iznad.
Za lečenje glavobolja se uglavnom koriste lekovi koji će da smanje broj glavobolja i ovo je preventivna terapija koja se često kombinuje sa lekovima protiv bolova. Takođe, postoji terapija koja tretira izolovan napad glavobolje. Lekar određuje posebnu terapiju za svakog pacijenta na osnovu vrste glavobolje, njene učestalosti i trajanja. U pojedinim slučajevima moguće je primentiti i nefarmakološko lečenje, poput akupunkture, metoda fizikalne terapije i bofeedback metode.
