Aritmija

Aritmija nastaje usled poremaćaja električnih impulsa koji koordiniraju srčani rad tako da otkucaji postaju ubrzani, usporeni ili iregularni. Glavni simptom je palpitacija odnosno osećaj treperanja ili kucanja srca u grudima što je u većini slučajeva bezopasno. Međutim, srčane artitmije nekada mogu postati toliko ozbiljne da ugrožavaju život. Terapija može eliminisati simptome, ali je uvek neophodno promeniti životne navike u cilju očuvanja zdravlja srca.

Normalan srčani ritam

Srce se sastoji od četiri komore – gornje dve su atrije, a donje dve su ventrikule. Srčani ritam normalno kontroliše pacemaker odnosno sinusni nodusa koji se nalazi u desnoj atriji. Sinusni nodus produkuje električne impulse koji u normalnim uslovima otpočinju svaki otkucaj. Ovi impulsi izazivaju kontrakciju atrija čime se pumpa krv u ventrikule. Impulsi onda stižu do specijalne grupacije ćelija koje čine atrioventrikularni nodus koji ih onda usporava kako bi sa određenim zakašnjenjem stigli u ventrikule. Upravo to zakašnjenje dozvoljava odgovarajuće punjenje ventrikula. Onda sledi kontrakcija ventrikula čime se krv pumpa u pluća i aortu do ostatka tela. Normalan broj otkucaja je između 60 i 100 u minuti.

Tipovi aritmija

Aritmije se ne klasifikuju samo po mestu nastanka (atrije ili ventrikule) već i po brzini kucanja srca koju izazivaju na:

  • Tahikardije odnosno ubrzan puls iznad 100 otkucaja u minuti
  • Bradikardije odnosno usporen rad srca ispod 60 otkucaja u minuti

Nekada tahi i bradikardije mogu biti fiziološke. Tokom fizičkog napora je normalno da srce ubrazno radi dok je usporen puls normalan tokom spavanja i odmora.

Atrijalne tahikardije

Tahikardije koje započinju u atrijama su:

  • atrijalna fibrilacija odnosno ubrzan puls izazvan nepravilnim provođenjem električnih singnala unutar atrija. Ovi signali izazivaju ubrzane, nekoordinisane i slabe kontrakcije atrija.
    Iregularni električni impulsi bombarduju atrioventrikularni nodus rezultujući nepravilnim i ubrzanim radom ventrikula. Epizode atrijalne fibrilacije mogu spontano proći, ali nekada je to nemoguće bez terapije. Nosi rizik od tromboze zbog turbulentnog toka krvi i posledičnog moždanog udara.
  • atrijalni flater je sličan fibrilaciji, ali su električni implusi nešto više organizovani i ritmični u odnosu na fibrilaciju. Takođe nosi povišen rizik od moždanog udara.
  • supraventrikularna tahikardija je širok pojam koji obuhvata mnoge forme aritmija koje počinju iznad ventrikula, u atrijama ili atrioventrikularnom nodusu. Ovi tipovi aritmija izazivaju iznenadne simptome palpitacija koji počinju i naglo se završavaju.
  • wolff-parkinson-white sindrom je tip supraventrikularne tahikardije izazvan dodatnim električnim putem između atrija i ventrikula koji postoji od rođenja. Može biti bez simptoma sve do odraslog doba. Dodatni električni put dozvoljava signalima da prolaze od atrija do ventrikula zaobilazeći atrioventrikularni nodus, što dovodi do kratkih spojeva i ubrzanog, nepravilnog ritma.

Ventrikularne tahikardije

Odlike tahikardija koje započinju u ventrikulama su:

  • ventrikularna tahikardija se karakteriše nepravilnim, ubrzanim srčanim ritmom koji je posledica abnormalnih električnih signala u ventrikulama. Ubrzan srčani ritman ne dozvoljava ventrikulama da se dovoljno napune krvlju i efikasno kontrahuju. Ventrikularna tahikardija ne mora biti opasna, ali u slučaju da je srce već oštećeno ili bolesno može ugroziti život.
  • ventrikularna fibrilacija je posledica rapidnih, haotičnih električnih impulsa koji izazivaju podrhtavanje ventrikula čineći ih nepodobnim da pumpaju krv u telo. To je urgentno stanje koje se fatalno završava ukoliko se rad srca ne vrati u normalu u roku od par minuta. Dešava se isključivo kada je srce ozbiljno oštećeno nekim patološkim procesom.
  • sindrom produženog QT intervala je srčani poremećaj koji nosi povišen rizik od brzih, haotičnih otkucaja. Rapidni otkucaji, izazvani promenama u električnom sistemu srca, mogu rezultovati onesvešćivanjem i ugroziti život. U nekim slučajevima, ritam može biti toliko neuredan da izaziva iznenadnu smrt. Genetska mutacija može u nekim slučajevima predodrediti rizik od produženog QT intervala. Pojedini lekovi mogu produžiti QT interval.

Bradikardija – usporen ritam rada srca

Iako se broj otkucaja ispod 60 u minuti smatra bradikardijom, usporen srčani ritam ne znači uvek da postoji problem. Dobro utrenirane osobe imaju jako srce koje efikasno pumpa krv pa srce uspešno dostavlja krv i sa brojem otkucaja manjim od 60. Pojedini lekovi kao što su oni koji se koriste u terapiji hipertenzije, mogu usporiti srčani rad. Međutim, ukoliko je broj otkucaja toliko umanjen da pumpanje krvi postaje neadekvatno, onda je verovatno u pitanju neki od sledećih tipova bradikardija:

  • sindrom bolesnog sinusa podrazumeva da sinusni nodus koji je odgovoran za održavanje normalnog srčanog ritma, ne šalje električne impulse pravilno pa srčani ritam alternira između usporenog i ubrzanog. Sindrom bolesnog sinusa može nastati zbog ožiljka koji remeti, usporava ili blokira provođenje električnih implusa.
  • blok u provođenju može biti na atrioventrikularnom nodusu ili na desnoj odnosno levoj grani koje provode električne signale u ventrikule. Uzavisnosti od lokacije i tipa bloka, implusi koji kreću od gornje do donje polovine srca mogu biti blokirani ili usporeni. Ukoliko je signal potpuno blokiran, određene ćelije u atrioventrikularnom nodusu ili ventrikulama mogu preuzeti ulogu vodiča srčanog ritma koji se potom ponovo uspostavlja na nešto nižem broju otkucaja. Neki blokovi mogu biti bez simptoma dok drugi uzrokuju preskakanje srca i usporen ritam.

Prevremeni otkucaj – ekstrasistola

Ekstrasistola se oseća kao preskakanje srca. Većina ljudi je iskusila taj osećaj i obično ne predstavlja razlog za brigu. Međutim, u slučajevima kada je srce oštećeno, ekstrasistole mogu prethoditi mnogo ozbiljnijim tipovima artitmija. Česta pojava ekstrasistola tokom više godina može oslabiti srce. Ekstrasistole se mogu desiti u toku odmora, a nekada mogu biti izazvane stresom, fizičkim naporom ili stimulansima poput kafeina ili nikotina.

Simptomi aritmije

Aritmije ne moraju biti praćene znakovima i simptomima. Nekada se dijagnoza postavlja usputno u toku rutinskih lekarskih pregleda. U slučajevima kada su aritmije simptomatske mogu se javiti sledeće tegobe:

  • podrhtavanje u grudima
  • lupanje srca
  • nedostatak vazduha
  • brzo zamaranje
  • nesvestica
  • bol u grudima
  • znojenje
  • uznemirenost

 

Uzroci aritmije

Aritmije mogu nastati zbog:

  • infarkta srca
  • posledica prethodnog infarkta
  • kardiomiopatije
  • bolesti koronarnih arterija
  • visokog krvnog pritiska
  • hipertireoze
  • hipotireoze
  • dijabetesa
  • hrkanja (sleep apnea)
  • ujeda krpelja
  • pušenja
  • preteranog unosa kofeina ili alkohola
  • stresa i anksioznosti
  • genetskih poremećaja

Komplikacije

Pojedini oblici aritmija mogu povećati rizik od:

  • moždanog udara jer je povećan rizik stvaranja tromba usled turbulentnog toka i staze krvi što je posledica nepravinog rada srca. Nošen krvnom strujom, tromb se može zaglaviti u nekoj od moždanih arterija. Antiagregaciona terapija može umanjiti rizik stvaranja tromba.
  • srčane insuficijencije zbog dugotrajnog nepravilnog ritma koji tokom više gidona može oslabiti srce.