Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD – Attention-deficit/hyperactivity disorder) jesu hronična stanja koja pogađaju milione dece, a često se nastavljaju i u odrasloj dobi. Ova dva stanja najčešće se javljaju združeno i posmatraju se kao jedno hronično stanje. ADHD uključuje kombinaciju stalnih problema, kao što su poteškoće u održavanju pažnje, hiperaktivnost i impulsivno ponašanje.
Deca sa ADHD-om takođe se mogu boriti sa malom količinom samopoštovanja, problematičnim vezama i lošim rezultatima u školi. Simptomi se ponekad s godinama smanjuju. Međutim, neki ljudi nikada ne prevazilaze u potpunosti simptome ADHD-a.
Iako ne postoji tretman koji može izlečiti ADHD, moguće je u velikoj meri umanjiti simptome. Lečenje obično podrazumeva terapiju lekovima i intervencije u ponašanju. Rana dijagnoza i lečenje mogu dovesti do velikih razlika u samom toku i ishodu bolesti.
Koji su simptomi poremećaja pažnje?
Primarne karakteristike ADHD-a uključuju nepažnju i hiperaktivno-impulsivno ponašanje. Simptomi ADHD-a počinju obično pre 12. godine, a kod neke dece primećuju se već u 3. godini. Simptomi ADHD-a mogu biti blagi, umereni ili teški i mogu se nastaviti u odraslom dobu.
ADHD se javlja češće kod muškaraca nego kod žena, a ponašanja mogu biti različita kod dečaka i devojčica. Na primer, dečaci su možda hiperaktivniji, a devojčice sklone da budu tiho nepažljive.
Postoje tri podtipa ADHD-a:
- Pretežno nepažljiv tip – većina simptoma potpada pod nepažnju.
- Pretežno hiperaktivan/impulsivan – većina simptoma se odlikuj hiperaktivnošću i impulsivnošću.
- Kombinovani tip – ovo je kombinacija simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnih simptoma.
Nepažnja
Dete koje ispoljava simptome nepažnje često ispoljava i neke od sledećih simptoma:
- Nesvakidašnje greške npr. u školskom radu
- Problem usredsređenosti na zadatke ili igru
- Odsutnost tokom govora čak i onda kada se sagovornik obraća direktno
- Poteškoće da obavlja zadatke koje mu neko naloži
- Probleme sa organizacijom zadataka i aktivnosti
- Izbegavanje zadataka koji zahetevaju mentalni napor, poput domaćeg zadatka
- Često gubljenje predmeta potrebnih za obavljanje određenog zadatka ili aktivnosti (olovka, sveska, igračka…)
- Zaboravljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su dnevne obaveze.
Hiperaktivnost i impulsivnost
Dete koje pokazuje obrazac hiperaktivnih i impulsivnih simptoma često pokazuje i neke od sledećih:
- Nervozno pomeranje ruku ili nogu ili cupkanje prilikom sedenja
- Poteškoće da ostane mirno prilikom školske nastave
- Potreba za stalnim pokretom
- Trčanje i skakanje tamo gde tome nije mesto
- Problemi prilikom mirne igre koju želi da prekine i pretvori u aktivnu
- Previše pričanja
- Izbegavanje odgovora na pitanje i prekidanje sagovornika
- Nemir prilikom čekanja u redu
- Prekidanje ili upadanje u tuđe razgovore, igre ili aktivnosti
Kako izgleda tipično razvojno ponašanje kod dece sa poremećajem pažnje?
Većina zdrave dece u nekom trenutku života je nepažljiva, hiperaktivna ili impulsivna. Za predškolce je tipično da imaju slabo i teško održivu pažnju i da se ne mogu dugo pridržavati jedne aktivnosti. Čak i kod starije dece i tinejdžera, raspon pažnje često zavisi od nivoa interesovanja u određenom trenutku.
Ista je situacija i sa hiperaktivnošću. Mala deca su prirodno energična – često su još uvek puna energije dugo nakon što se roditelji umore. Pored toga, neka deca prirodno imaju viši nivo aktivnosti od ostale. Nikada ne treba postavljati olako dijagnozu ADHD-a samo ako je dete aktivnije od svoje braće ili prijatelja.
Deca koja imaju probleme u školi, ali se dobro slažu sa roditeljima kod kuće ili sa prijateljima, verovatno nemaju problem sa ADHD-om. Ista je situacija i sa decom koja su hiperaktivna ili nepažljiva kada su kod kuće, ali čiji školski uspeh i odnos sa prijateljima ostaju netaknuti.
Kada je neophodno obaviti pregled?
Ako ste zabrinuti da dete ispoljava znakove ADHD-a, obratite se pedijatru ili porodičnom lekaru. Lekar će Vas možda uputiti stručnjaku, poput psihologa, psihijatra ili pedijatrijskog neurologa, ali važno je da prethodno obavite pregled lekara opšte prakse kako biste proverili da li postoje drugi mogući uzroci poteškoća u obavljanju aktivnosti deteta.
