Astma kod dece je stanje upale disajnih puteva, a javlja se kada je dete izloženo određenim okidačima, kao što je polena ili usled prehlade ili druge respiratorne infekcije. Astma u detinjstvu može uzrokovati svakodnevne simptome koji ometaju igru dece, bavljenje sportom, odlazak školu i kvalitet sna. Kod neke dece, nekontrolisana astma može da izazove opasne napade astme.
Astma kod dece nije drugačija bolest od astme kod odraslih, ali deca se suočavaju sa jedinstvenim izazovima. Stanje je vodeći uzrok hitnih odlazaka, hospitalizacija i propuštenih školskih dana.
Nažalost, dečja astma se ne može izlečiti, a simptomi se mogu nastaviti u odrasloj dobi. Ipak, uz pravilan tretman, Vi i Vaše dete možete držati simptome pod kontrolom i sprečiti ozbiljnija oštećenja na plućima.
Koji su simptomi astme kod dece?
Uobičajeni znakovi i simptomi dečije astme uključuju:
- Često kašljanje koje se pogoršava kada dete ima virusnu infekciju, javlja se dok dete spava ili usled fizičke aktivnosti deteta
- Zvižduk ili pištanje pri udisanju
- Kratak dah
- Zakrčenje ili zatezanje u grudima
Dečija astma takođe može da izazove različite probleme:
- Probleme sa spavanjem zbog nedostatka daha, kašljanja ili pištanja
- Bole prilikom kašljanja koji se pogoršava usled prehlade ili gripa
- Produžen period oporavka ili pojavu bronhitisa nakon respiratorne infekcije
- Problematično disanje koje ometa igru ili fizičku aktivnost
- Umor, koji može biti posledica lošeg sna
Znakovi i simptomi astme variraju od deteta do deteta i mogu se vremenom pogoršati ili poboljšati. Vaše dete može imati samo jednu indikaciju, kao što su dugotrajni kašalj ili krčanje u grudima.
U nekim slučajevima može biti teško odrediti da li su simptomi deteta uzrokovani astmom. Periodično ili dugotrajno pištanje i ostali simptomi slični astmi mogu biti uzrokovani infektivnim bronhitisom ili drugim respiratornim problemom.
Kada je neophodno obaviti pregled?
Ukoliko posumnjate da dete ima astmu, neophodno je da se obavi pregled. Rani tretman će pomoći u kontroli simptoma i eventualnom sprečavanju napada astme.
Odvedite Vaše dete na pregled, ako primetite:
- Kašalj koji je konstantan, isprekidan je ili povezan sa fizičkom aktivnošću
- Kijanje ili zviždanje kada svaki put kada Vaše dete izdahne
- Kratak dah ili ubrzano disanje
- Da se dete žali na stezanje u grudima
- Ponavljane sumnje na prisustvo bronhitis ili upale pluća
Ako Vaše dete ima astmu, može govoriti nešto poput: “Bole me grudi” ili “Zašto uvek kašljem?” Slušajte kašalj svog deteta, naročito tokom noći. Kašalj neće uvek probuditi dete, ali Vi morate obratiti pažnju na intezitet I učestalost kašlja tokom sna. Plakanje, smeh, vikanje ili jake emocionalne reakcije i stres takođe mogu pokrenuti kašalj.
Ako je Vašem detetu dijagnostikovana astma, lekar će napraviti plan za tretman protiv astme. Edukacija i razgovor roditelja i doktora mogu pomoći u borbi protiv astme, naročito u situacijama kada dolazi do astmatčnog napada.
Ukoliko primetite neki od navedenih simtoma, prepručuje se što skoroji pregled, kako bi se svako pogoršanje bolesti sprečilo.
Kada je neophodno potražiti hitno lečenje?
U težim slučajevima, možete primetitikako se grudi i bokovi deteta povlače prema unutra dok se ono bori ua vazduh. Vaše dete može tom prilikom osetiti pojačan rad srca, znojenje i bol u grudima. Potražite hitnu pomoć ako dete:
- Mora zastati kako bi uhvatilo dah
- Napreže mišiće kako bi disalo
- Proširiuje nozdrve prilikom udisanja vazduha
- Toliko pokušava da dođe do vazduha da je trbuh uvučen ispod rebara prilikom udisanja
Čak i ako Vašem detetu nije dijagnostikovana astma, odmah potražite lekarsku pomoć ako ima problema sa disanjem. Iako se epizode astme razlikuju prema ozbiljnosti, napadi astme mogu započeti kašljem, koji napreduje I dovodi do otežanog disanja.
Koji su uzroci astme?
Uzroci astme u detinjstvu nisu potpuno shvtljivi. Neki faktori za koje se misli da su uključeni su:
- Nasleđena sklonost razvoju alergija
- Prisustv astme u istoriji bolesti makar jednog roditelja
- Neke vrste infekcija disajnih puteva tokom ranog životnog doba
- Izloženost faktorima životne sredine, kao što su dim cigarete ili druga zagađenja vazduha
Povećana osetljivost imunog sistema uzrokuje da pluća i disajni putevi nabreknu i stvaraju sluz kada su izloženi određenim okidačima. Reakcija na okidač može da se odloži, što otežava prepoznavanje okidača. Okidači se razlikuju od deteta do deteta i mogu uključivati:
- Virusne infekcije poput prehlade
- Izloženost zagađivačima vazduha, poput duvanskog dima
- Alergije na grinje, dlaku kućnog ljubimca, polen i sl.
- Fizička aktivnost
- Promene vremena
Ponekad se simptomi astme javljaju bez vidljivih pokretača, pa je u takvim situacijama dijagnostikovanje otežano I teško shvatljivo. Kako bi se pružila adekvatna terapija neophodno je da se otkrije uzrok astme. Sa tim u vezi često je neophodno da se probelemom astme združeno bave pedijatri alergolozi i pulmolozi.
