Potres mozga je traumatska povreda mozga koja utiče na njegovu funkciju. Efekti su obično privremeni, ali mogu da uključuju glavobolju i probleme sa koncentracijom, pamćenjem, ravnotežom i koordinacijom.
Potresi obično nastaju usled udarca i povrede glave. Neke potrese mozga uzrokuju gubitak svesti, ali to nije česta pojava
Koji su simptomi potresa mozga?
Znaci i simptomi potresa mogu biti suptilni i možda se neće pojaviti odmah. Simptomi mogu trajati danima, nedeljama ili čak i duže.
Česti simptomi nakon potresne traumatične povrede mozga su: glavobolja, gubitak pamćenja (amnezija) i konfuzija. Amnezija obično uključuje zaboravljanje događaja koji je izazvao potres mozga.
Fizički znaci i simptomi potresa mogu da uključuju:
- Glavobolju
- Zuajenje u ušima
- Mučninu
- Povraćanje
- Umor ili pospanost
- Zamagljen vid
Ostali znaci i simptomi potresa uključuju:
- Zbunjenost ili osećaj kao da ste u magli
- Amnezija koja se odnosi na doađaj koji je izazvao potres mozga
- Vrtoglavica
Moguće je primetiti i sledeće znake i simptome kod osobe koja je doživela potres mozga:
- Privremeni gubitak svesti (iako se to ne događa uvek)
- Zakasneli odgovori na pitanja
- Izmučen
- Zaboravljanje i osnovnih informacija
Neki simptomi potresa javljaju se odmah, a neki se mogu javiti danima nakon povrede, a to su:
- Pad koncentracije i pamćenja
- Razdražljivost i ostale promene ličnosti
- Osetljivost na svetlost i buku
- Poremećaji sna
- Problemi sa psihološkim prilagođavanjem i depresija
- Poremećaji čula ukusa i mirisa
Simptomi potresa mozga kod dece
Trauma glave veoma je česta kod male dece. Ali potres mozga često je teško prepoznati kod novorođenčadi i male dece jer ne mogu opisati kako se osećaju. Simptomi potresa mozga kod male dece mogu uključivati:
- Izmučen izgled
- Lako zamaranje prilikom fizičke aktivnosti
- Razdražljivost
- Gubitak ravnoteže i nestabilno hodanje
- Često bezrazložno plakanje
- Promene u načinu ishrane ili spavanja
- Nedostatak interesovanja za omiljene igračke
- Povraćanje
- Epileptični napadi
Kada treba obaviti pregled?
Pregled je neophodno obaviti u roku od 1 do 2 dana ako Vi ili Vaše dete doživite povrede glave, čak i ako hitna pomoć nije neophodna
Ako Vaše dete nema znakove ozbiljne povrede glave, ostaje budno, normalno se kreće i reaguje na Vas, povreda je verovatno blaga i obično ne zahteva dodatno testiranje. U ovom slučaju, ako dete želi da spava, u redu je da ga pustite da spava. Ako se zabrinjavajući znakovi pojave ponovo nakon nekog vremena, potražite hitnu pomoć.
Preporučuje se hitan pregled odrasle osobe ili deta koji dožive povredu glave i znakove i simptome kao što su:
- Ponavljane povraćanja ili mučnine
- Gubitak svesti koji traje duže od 30 sekundi
- Glavobolja koja vremenom postaje sve bolnija
- Krvarenje iz nosa i ušiju
- Poremećaji vida ili oka (proširenih zenica) ili zenica nejednake veličine
- Zujanje u ušima koje ne prestaje
- Slabost u rukama ili nogama
- Bledo lice
- Promene u ponašanju
- Konfuzija ili dezorijentacija, poput poteškoća u prepoznavanju ljudi ili mesta
- Konfuzan govor ili druge promene u govoru
- Očigledne poteškoće sa mentalnom funkcijom ili fizičkom koordinacijom
- Promene u fizičkoj koordinaciji, poput nespretnosti
- Konvulzije
- Trajna ili ponavljajuća vrtoglavica
- Simptomi koji se vremenom pogoršavaju
- Pojava izraslina ili modrice na područjima koja nisu čelo
Sportisti
Stručnjaci preporučuju da se sportisti sa sumnjom na potres mozga ne vraćaju aktivnostima koje su povezane sa većim rizikom od ponovnog potresa mozga, sve dok su simptomi potresa mozga prisutni
Decu i adolescente mora pregledati lekar pedijatar, obučen za procenu i upravljanje neurološkim stanjima dece.
Stručnjaci takođe preporučuju da se odrasli, deca i adolsescenti ne vraćaju fizičkim aktivnostima nekoliko dana nakon potresa mozga.
Najčešći uzrok potresa su direktni padovi na glavu. Potresi su takođe uobičajeni kod pacijenata koji se bave kontaktnim sportom, kao što je fudbal. Većina ljudi se obično potpuno oporavi vrlo brzo nakon potresa.
Koji su uzroci potresa mozga?
Snažan udarac u glavu i vrat ili gornji deo tela može uzrokovati da mozak snažno klizi niz unutrašnjem zidu lobanje.
Iznenadno ubrzanje ili usporavanje usled pokreta glave, uzrokovano događajima poput automobilske nesreće, takođe može prouzrokovati opovrede mozga.
Ove povrede utiču na funkciju mozga, obično tokom kratkog perioda, rezultirajući znakovima i simptomima potresa.
Ova vrsta povrede mozga može dovesti do krvarenja u mozgu ili oko njega, uzrokujući simptome kao što su dugotrajna pospanost i konfuzija. Ovi simptomi se mogu razviti odmah ili neposredno nakon povrede.
Takvo krvarenje u mozgu može biti fatalno. Zato je svakome ko doživi povredu mozga neophodno0 nadgledanje nekoliko sati nakon samog potresa i hitna pomoć ukoliko se simptomi pogoršaju.
Koji su faktori rizika?
Aktivnosti i faktori koji mogu povećati rizik od potresa uključuju:
- Pad, posebno kod male dece i starijih odraslih osoba
- Učešće u sportovima visokog rizika, kao što su fudbal, hokej, ragbi, boks ili drugi kontaktni sport
- Učestvovanje u sportovima visokog rizika bez odgovarajuće sigurnosne opreme i nadzora
- Uključen u sudar motornih vozila
- Uključeni u nesreću na pešaku ili biciklu
- Biti vojnik uključen u borbu
- Biti žrtva fizičkog zlostavljanja
- Nakon što je imao potres mozga
Koje su potencijalne komplikacije?
Potencijalne komplikacije potresa uključuju:
Posttraumatske glavobolje. Neki pacijenti imaju probleme sa glavoboljom koja je u vezi sa potresom mozga i do sedam dana nakon povrede mozga.
Posttraumatična vrtoglavica. Neki pacijenti osećaju vrtoglavicu danima, nedeljama pa i mesecima nakon povrede mozga.
Sindrom post-potresa mozga. Mali deo pacijenata (od 15% do 20%) može imati simptome koji uključuju glavobolju, vrtoglavicu i teškoće u razmišljanju koje traju duže od tri nedelje. Ako ovi simptomi potraju duže od tri meseca, to se smatra post-potresnim sindromom.
Kumulativni efekti višestrukih povreda mozga. Trenutno su u toku aktivna istraživanja i proučavanja efekata ponovljenih povreda glave koje ne izazivaju simptome (potkokonzuzivne povrede). U ovom trenutku, ne postoje čvrsti dokazi koji ukazuju da ponovljene povrede mozga doprinose kumulativnim efektima.
Sindrom drugog udara. Retko kada se oseti drugi potres pre nego što se znaci i simptomi prvog potresa mozga povuku. Ovo može rezultirati brzim i obično fatalnim oticanjem mozga.
Koje su preventivne mere?
Neki saveti koji bi mogli pomoći u sprečavanju ili umanjivanju rizika od povrede glave uključuju:
- Nošenje zaštitne opreme tokom sportskih i drugih rekreativnih aktivnosti. Proverite da li se oprema pravilno uklapa, da li je pravilno održavan. Pridržavajte se pravila igre.
- Nošenje kacige. Prilikom vožnje bicikla, motocikla i ostalih rekreativnih aktivnosti neophodno je nositi kacigu.
- Vezivanje sigurnosnog pojasa. Nošenje sigurnosnog pojasa može da spreči ozbiljne povrede, uključujući povrede glave, tokom saobraćajnih nesreća.
- Obezbeđivanje doma. Neka Vaš dom bude dobro osvetljen. Padovi oko kuće najčešći su uzrok povrede glave. Budite pažljivi prilikom obavljanja kućnih poslova, poput menjanja sijalice.
- Zaštitu dece. Da biste deci smanjili rizik od povreda glave, blokirajte stepeništa i instalirajte zaštitnike prozora.
- Redovnu fizičku aktivnost. Redovno vežbajte kako biste ojačali mišiće nogu i poboljšali ravnotežu.
