Urinarni kateter je šuplja, delimično fleksibilna cev koja prikuplja urin iz mokraćne bešike i vodi ga do drenažne vrećice. Postoji više vrsta urinarnih katetera. Najčešće se razlikuju po veličini i materijalu od kojeg su napravljeni:
- gumeni
- od poliuretana (PVC)
- silikonski
Postavljanje katetera često je prva dijagnostička i terapijska procedura kada se javi problem sa mokrenjem. Često se, kako bi se sprečila eventualna infekcija, u period dok je kateter plasiran savetuje i antibiotska terapija.
Takođe kateteri se razlikuju i prema predviđenom vremenu tokom kojeg mogu ostati plasirani, pa tako postoje privremeni kateteri (intermitentni od 3 do 7 dana) i trajni (permanentni do 12 nedelja)
Kada se postavlja kateter?
Kateteri su uglavnom koriste kada pacijent ne uspeva da na prirodan način izbaci urin iz bešike (retencija urina). Kada se mokraćna bešika ne isprazni, urin se nakuplja i prouzrokuje pritisak na bubrege. Pritisak može dovesti do zastoja u radu bubrega, što može rezultirati njihovim trajnim oštećenjem. Najčešće se kateter postavlja na kraći vremenski period, dok se problem sa izbacivanjem urina ne reši. Ipak, kod starijih ljudi kateter se postavlja I a duži vremenski period, onda kada problem nije moguće rešiti.
Osim retencije urina, kateter se postavlja i u situaciji kada pacijent nije u stanju da kontroliše i zadržava urin (urinarna inkontinencija)
Kateter se može postaviti i kod pacijenata koji nemaju problem sa mokrenjem, u situacijama kada je pacijent nepokretan ili kada je bez svesti.
Koje usluge u vezi sa postavljanjem katetera postoje?
U Poliklinici Alfa Medica mogu se obaviti sledeći zahvati kateterizacije:
- Plasiranje klasičnog urinarnog katetera
- Plasiranje silikonskog urinarnog katetera
- Skidanje urinarnog katetera
- Zamena klasičnog uretralnog katetera
- Zamena silikonskog uretralnog katetera
Ko postavlja kateter?
U poliiklinici Alfa MEDICA plasiranje i uklanjanje katetera obavlja isključivo specijalizovani doktor urologije, sa iskustvom. Iako se u velikom broju slučajeva postavljanje katetera dopušta medicinskom osoblju (tehničaru ili medicinskoj sestri), neophodno je naglasiti da najveći deo zapaljenja mokraćnog sistema nastaje prilikom plasiranja katetera. Zbog toga je neophodno da ovaj zahvat obavi urolog.
Koji su potencijalni rizici koji se javljaju prilikom plasiranja katetera?
Već smo spomenuli viskog stepen rizika od pojave upaljenja mokraćnih puteva, ukoliko se kateter ne postavi na ispravan način. Ipak i nakon plasiranja katetera važno je obavljati njegovo kontinuirano rutinsko ćišćenje, kako bi se potencijalna infekcija sprečila.
Simptomi nakon plasiranja katetera mogu biti:
- groznica
- temperatura
- glavobolja
- zamućen urin usled pojave gnoja
- sagorevanje uretre ili genitalnog područja
- curenje urina iz katetera
- pojava krvi u urinu
- neobičan miris urina
- bol i slabost u leđima
Ostale komplikacije prilikom upotrebe mokraćnog katetera uključuju:
- alergijske reakcija na materijale koji se koriste u izradi katetera (npr. lateks)
- stvaranje kalkusa u bešici
- pojava krvi u urinu
- povredu uretre
- oštećenje bubrega (javlja se prilikom dugoročnog korišćenja katetera)
- septikemija ili infekcija mokraćnih puteva, bubrega ili krvi
Kako se pripremiti za kateterizaciju?
Pre intervencije potrebno je obaviti detaljnu dezinfekciju genitalno-anusne regije, kako bi se sprečila eventualna infekcija. Pored ove, fizičke pripreme, neophodno je da se pacijent pripremi psihički i pokuša da bude opušten, kako bi se proces postavljanja/skidanja katetera završio na što bezbolniji i jednostavniji način.
Sama intervencija ne traje dugo, a pacijent je neposredno nakon postavljanja/skidanja katetera slobodan da se vrati ograničenim dnevnim aktivnostima.
Kateter se najčešće menja na oko 15-ak dana, a u tom period neophodno je obavljati svakodevno pražnjenje kese sa urinom, kao i dezinfekciju spojnog dela kese i cevi katetera.
