Kompletna krvna slika (KKS) služi za procenu ukupnog zdravstvenog stanja organizma, kao i za otkrivanje velikog broja različitih oboljenja, od kojih su najčešće anemije i infekcije. Korisna je kako za postavljanje dijagnoze, tako i za praćenje toka bolesti.
Krvna slika je važna i u prevenciji, kao način ranog otkrivanja i pomoć u pravovremenom početku lečenja neke bolesti. Zato ju je neophodno proveravati u određenim vremenskim periodima.
LEUKOCITI
Bakterijska infekcija
Visoki leukociti najčešće pokazuju da u organizmu postoji infekcija, i to pre svega bakterijska. Međutim, povećan broj leukocita može da ukazuje i na druga obolenja. Zato nemojte da uzimite antibiotike na svoju ruku ako vam je, recimo, zapušen nos, a vidite da su vam leukociti visoki. Ovo je važno i zato što leukociti mogu da skoče usled psihičkog stresa, intenzivnog vežbanja, pušenja cigareta ili uzimanja nekih lekova.
Lekar zna da je reč o bakterijskoj infekciji ako je istovremeno povećan udeo neutofila u leukocitarnoj formuli i CRP. U tom slučaju sam ukupan broj leukocita uopšte ne mora da bude povišen.
Virusna infekcija
Nizak broj leukocita najčešće je posledica virusnih infekcija, pojedinih autoimunih oboljenja (lupus), oboljenja jetre ili slezine, malignih oboljenja kostne srži, uzimanja lekova.
Kod virusnih infekcija se najčešće sreće povećanje udela limfocita u leukocitarnoj formuli, a da pritom ukupni leukociti i mogu i ne moraju da budu povišeni, a CRP obično ostaje ispod gornje granice referentnih vrednosti ili bude blago povećan.
ERITROCITI
Bolesno srce
Povećan broj eritrocita ne znači da imamo dobru krvnu sliku. Naprotiv, previsoki eritrociti znak su da u organizmu postoji neki problem. Javljaju se usled dehidriranosti organizma, dužeg boravka na planinama, pušenja cigareta, uzimanja lekova, ali i usled obolenja srca i kostne srži. Normalan broj eritrocita, sam po sebi, takođe ne garantuje da nismo anemični.
Anemija
Snižen broj eritrocita najčešće se javlja usled malokrvnosti, koja sama po sebi nije bolest, već simptom nekog drugog oboljenja.
Ako je anemija izazvana nedostatkom gvožđa, u krvnoj slici biće istovremeno sniženi ukupni eritrociti, hemoglobin, hematokrit, snižen ili normalan MCV, a povećan RDW.
Da bi se dobila cela slika, potrebno je uraditi i dodatne laboratorijske testove koji će pokazati zalihe gvožđa u organizmu i obaviti detaljan pregled da se pronađe uzrok niskog gvožđa.
Eritrociti mogu biti sniženi i zbog krvarenja, trudnoće, neuhranjenosti, hroničnih oboljenja, autoimunih bolesti, uzimanja lekova, leukemije i drugih malignih oboljenja.
TROMBOCITI
Anemija
Trombociti su krvne pločice i učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja. Povećan broj trombocita se susreće kod krvarenja nakon povreda, nedostatka gvožđa, hemoliznih anemija, tumora i kod malignih obolenja kostne srži.
Bolest krvi
Snižen broj trombocita kod stanja koja utiču na smanjano stvaranje (leukemija, nekih tipova anemija virusnih infekcija, uzimanja lekova) ili povećanu potrošnju trombocita (trudnoća, autoimuna obolenja, trudnoća, sepse, uzimanje lekova).
Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim procesima nastale neke promene.
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja, kao deo rutinskog pregleda i kod praćenja nekih stanja i bolesti kao što su: anemija, leukemija, zapaljenski procesi u organizmu, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Da bi se uradila kompletna krvna slika potreban nam je uzorak krvi, koji se može uzeti iz vene, ili iz prsta. Za ovu analizu nije potrebna posebna priprema, mada je najbolje raditi je ujutru, na prazan stomak.
