Poremećaji menstrualnog ciklusa

Poremećaji menstrualnog ciklusa javljaju se kod većine žena u nekom trenutku života. Mogu biti kratkotrajni ili hronični. Sa svakim menstrualnim ciklusom, endometrijum (sluznica maternice) se priprema za ishranu ploda. Ako ne dođe do oplodnje, telo izbacuje endometrijum tokom mesečnog ciklusa. U nekim slučajevima, nepravilnost se može pojaviti u ovom ciklusu, što ukazuje na neki od sledećih menstrualnih poremećaja:

• Predmenstrualni sindrom (PMS)
• Amenoreja
• Dizmenoreja
• Menoragija

Predmenstrualni sindrom (PMS)

PMS je naziv za neprijatni simptom tokom ciklusa koji može privremeno poremetiti normalno funkcionisanje. Ovi simptomi mogu trajati od nekoliko sati do mnogo dana, a vrste i intenzitet simptoma mogu varirati od osobe do osobe.

Predmenstrualni disforni poremećaj (PMDP) mnogo je teži oblik PMS-a koji pogađa otprilike od 3 do 8% žena reproduktivnog doba. PMDP zahteva lekarsko lečenje. Prema istraživanjima, gotovo 85% žena ima najmanje jedan čest simptom povezan sa PMS-om tokom reproduktivne godine. Procenjuje se da 5% žena ima simptome tako ekstremne da ih onesposobljavaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Koji su simptomi PMS-a?

Iako su simptomi mnogobrojni i često različiti od osobe do osobe, neki od najčešćih su sledeći:

• Psihološki simptomi (depresija, anksioznost, razdražljivost)
• Gastrointestinalni simptomi (naduvavanje)
• Zadržavanje tečnosti (oticanje prstiju, članaka i stopala)
• Problemi sa kožom (pojava akni)
• Glavobolja
• Vrtoglavica
• Nesvestica
• Grčenje mišića
• Lupanje srca
• Alergije
• Infekcije
• Problemi sa vidom
• Infekcije oka
• Smanjena koordinacija pokreta
• Smanjeni libido (seksualni nagon)
• Promene apetita
• Valunzi

Amenoreja

Amenoreju karakteriše odsustvo menstruacije duže od tri mesečna menstrualna ciklusa. Postoje dve vrste amenoreje:

• Primarna amenoreja: Menstruacija ne počinje u pubertetu.
• Sekundarna amenoreja: Normalna i redovna menstruacija koja postaje sve neredovnija ili potpuno odsutna.

Amenoreja se iz više razloga može pojaviti i kao normalna promena u pojedinim periodima života kao što su trudnoća, dojenje ili menopauza. Može javiti kao posledica terapije lekovima ili medicinskog problema koji uključuje:

• Ovulacijsku abnormalnost
• Poražavanje, anatomska abnormalnost ili drugo zdravstveno stanje
• Poremećaja u ishrani
• Gojaznost
• Preterana ili naporna vežbanja
• Poremećaj štitne žlezde

Ako ste propustili najmanje tri uzastopna menstruacija ili ako nikada niste imali menstruaciju, a imate 16 ili više godina, važno je potražiti zdravstvenog stručnjaka – ginekologa i endokrinologa. Kao i kod bilo kojeg stanja, rana dijagnoza i lečenje su veoma važni.

Dismenoreja

Dismenoreju karakterišu jaki i česti menstrualni grčevi i bolovi povezani sa menstruacionim ciklusom. Uzrok dismenoreje zavisi od toga da li je stanje primarno ili sekundarno. Sa primarnom dismenorejom, žene doživljavaju abnormalne kontrakcije materice koje su posledica hemijske neravnoteže u telu. Sekundarna dismenoreja prouzrokovana je drugim medicinskim stanjima, najčešće endometriozom.

Drugi mogući uzroci mogu obuhvatati:

• karličnu upalnu bolest
• fibroid materice
• problem tokom trudnoće (tj. pobačaj, ektopičnost)
• infekcije, tumor ili polip u karličnoj šupljini

Svaka žena može razviti dismenoreju, ali one sa povećanim rizikom uključuju:

• Pušači
• Žene koje konzumiraju alkohol u preteranim količinama
• Žene sa viškom kilograma
• Žene čija se prva menstruacija dogodila pre 11. godine

Simptomi dismenoreje

Najčešći simptomi mogu obuhvatati:

• Grčeve ili bol u donjem delu trbuha
• Bol u donjem delu leđa ili bol u nogama
• Mučninu
• Povraćanje
• Proliv
• Umor
• Slabost
• Nesvesticu
• Glavobolje

Menoragija

Menoragija je najčešća vrsta poremećaja menstualnog krvarenja, a karakteriše je obilno i dugotrajno menstrualno krvarenje. U nekim slučajevima krvarenje može biti toliko ozbiljno da onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ostale vrste ovog stanja, koje se takođe nazivaju disfunkcionalnim krvarenjem mogu da uključuju:

• Polimenoreju: prečesta menstruacija.
• Oligomenoreju: retki ili lagani menstrualni ciklusi
• Metroragiju: svako nepravilno, nemenstrualno krvarenje kao i krvarenja koja nastaju između menstruacije
• Postmenopauzalno krvarenje: svako krvarenje koje se pojavi više od jedne godine nakon poslednjeg normalnog menstrualnog krvarenja u menopauzi

Uzroci menoragije

Postoji nekoliko mogućih uzroka menoragije, uključujući:

• Hormonsku neravnotežu
• Karličnu upalnu bolest
• Fibroide materice
• Probleme sa trudnoćom: pobačaj, vanmaterična trudnoća
• Infekcije, tumor ili polipe u karličnoj šupljini
• Poremećaje krvarenja ili trombocita
• Visok nivo prostaglandina (hemijskih supstanci koje se koriste za kontrolu mišićnih kontrakcija materice)
• Visoki nivo endotelina (hemijske supstance koje se koriste za širenje krvnih sudova)
• Bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde

Simptomi menoragije

Tipični simptom menoragije je obimno krvarenje i/ili trajanje menstruacije duže od 7 dana. Drugi uobičajeni simptom se odnosi na krvarenje tokom trudnoće.

Dijagnoza može biti postavljena samo kada je lekar isključio sve druge menstrualne poremećaje, medicinska stanja i mogućnost da su menstrualni problemi uzrokovani nekom terapijom lekovima.

Dijagnostički postupci mogu obuhvatati:

• Laboratorijske analize
• PAPA test
• Ultrazvuk: Tehnika snimanja koja koristi visokofrekventne zvučne talase za stvaranje slike karličnih organa.
• Magnetnu rezonancu (MRI): dijagnostička procedura koja koristi kombinaciju velikih magneta, radio frekvencija i računara za proizvodnju detaljnih slika reproduktivnih organa.
• Laparoskopiju: Manji hirurški zahvat u kome se laparoskop – tanka cev sa sočivom i svetlošću – ubacuje kroz rez na trbušnom zidu. Pomoću laparoskopa vide se karlica i abdomen, a lekar često može otkriti abnormalne izrasline.
• Histeroskopiju: Vizuelni pregled kanala grlića materice i unutrašnjosti materice pomoću histeroskopa koji se ubacuje u vaginu.
• Biopsiju (endometrija): Uzorci tkiva uklanjaju se sa sluznice materice iglom ili tokom operacije kako bi se utvrdilo da li je prisutan karcinom ili druge ćelijske promene.
• Dilataciju cervikalnog kanala: uobičajena ginekološka intervencija koja se sastoji od širenja kanala grlića materice dilatatorom

Vaš lekar može da vam predloži psihijatrijsku procenu da biste isključili druga moguća stanja, ili da od Vas zatraži da pratite promene svojih simptoma.

Lekar će odrediti plan lečenja na osnovu faktora kao što su:

• Starost pacijenta, sveukupno zdravstveno stanje i istorija bolesti
• Opšte stanja
• Trenutni simptomi
• Tolerancija na specifične lekove, procedure ili terapije

Svi navedeni problem sa mentruacijama leče se združeno, u saradnji lekara specijaliste ginekologije I endokrinologije. Kako bi se otklonio uzrok nastanka poremećaja menstrualnog ciklusa, neophodno je obaviti preglede kod oba lekara. Jedino otkrivanjem uzroka nastanka poremećaja, moguće je uspostaviti pravilnu i efikasnu terapiju.

Endokrinolog se bavi lečenjem problema menstrualnog krvarenja onda kada su ti problem izazvani nekakvim hormonalnim poremećajem. Zato je neophodno obaviti pregled i laboratorijske analize koje doktor indikuje.