Fibromi su benigne izrasline na koži koji nastaju kao posledica grupisanja ćelija vezivnog tkiva na jednom mestu. Najčešće se javljaju u predelu glave, na koži kapaka, vrata, na trupu i pregibnim regijama – pazuhu i preponama. Ukoliko ih ima više, fibromi se uglavnom ne grupišu na jednom mestu, već su raspoređeni po čitavom telu. Istraživanja su dokazala da je u 6 od 11 slučajeva uočeno prisustvo HPV virusa kod ljudi koji imaju fibrome, pa se smatra da je to razlog njhovog širenja po telu.

 

Kako izgledaju fibromi?

Fibromi su okruglog ili ovalnog oblika, jasno ograničeni od okolne regije kože. Najčešće su uskom peteljkom vezani za podlogu, a nekada imaju široku bazu. Baza fibroma je nešto tamnija od okoline kože, a sam fibrom može biti tvrde ili meke konzistencije. Veličina fibroma kreće se od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara u prečniku. Na pregibnim delovima tela (u predelu prepona i pazuha) imaju uglavnom modriju boju ili su blago hiperpigmentisani.

 

Zašto se pojavljuju fibromi?

Istraživanja su pokazala da na pojavu fibroma utiče gojaznost, narušeni hormonski balans u telu, hronična iritacija i genetska predispozicija.

 

Fibromi se češće pojavljuju kod ljudi u srednjim godinama, a sumnja se i da je mogući uzrok nastanka ovih benignih izraslina i prisustvo HPV virusa u organizmu.

 

Moguće komplikacije kod fibroma

Iako su fibromi dobroćudne izrasline, oni se mogu povrediti, pogotovo ako se nalaze na delovima tela koji su izloženiji iritacijama i trenju (u predelu kaiša ili bretela). Povređivanje fibroma može biti jako bolno, a ukoliko se desi uvrtanje peteljke, može se javiti otok koji je praćen oblinim krvarenjem. Ukoliko se fibrom nalazi na prevojima (pazuh ili prepone), može da se javiti svrab, iritacija i sekundarna infekcija, posebno u toplim mesecima.