Ateromi su lojne ciste. U pitanju je meka izraslina odnosno kvržica koja polako raste pod kožom zbog začepljenog folikula dlake ili povrede kao što je ogrebotina. Ateromi su ispunjeni gustom uljastom tečnošću koja može da se drenira. Uglavnom su bezbolni i bezopasni, ali nekada mogu da se inficiraju.

Ateromi mogu lako da se pomeraju pod kožom. Mogu da izađu bilo gde na telu, ali obično se nalaze na glavi, iza ušiju, na vratu i na trupu.

Neki genetski poremećaji kao što je Gardnerov sindrom mogu da povećaju šansu da dobijete aterome. Ali ove promene se češće javljaju kod odraslih nego kod dece.

U ovom članku ćemo da objasnimo koji su simptomi ateroma, kako se dijagnostikuju i kako se leče. Takođe, navešćemo dostupne opcije za lečenje i objasnićemo kako se sprovode.

 

Šta je cista?

Cista je tkivo u obliku kesice koje je ispunjeno sa tečnošću, vazduhom ili polutvrdim supstancama (kao što je gnoj). Postoji mnogo vrsti cista. Neke od njih, kao što su ateromi, izlaze ispod kože. Druge izlaze u unutrašnjosti tela, na primer na bubrezima ili na dojkama.

 

Koji su uzroci ateroma?

Ateromi nastaju iz lojnih žlezda. Lojne žlezde proizvode sebum (ulje) koje oblaže kosu i kožu. Aterom nastaje kada se žlezda ili njen kanal zapuši ili ošteti. To se dešava uglavnom zbog povrede. Kao što smo rekli, povreda može da bude ogrebotina, hirurška rana ili neka kožna bolest (akne). Ateromi sporo rastu tako da je povreda mogla da nastane nedeljama ili mesecima pre nego što zapazite cistu.

Ostali uzroci ateroma su:

  • Deformisani kanal lojne žlezde
  • Oštećenje ćelija tokom operacije
  • Sindrom nevoidnog karcinoma bazalnih ćelija – Ovaj sindrom je grupa defekata koji se genetski prenose. Poremećaj zahvata kožu, nervni sistem, oči, endokrine žlezde, urinarni i reproduktivni sistem i kosti.

 

Izaziva neobičan izgled lica i veći rizik od raka kože i nekancerogenih tumora. U pitanju je retko genetsko stanje. Glavni gen povezan sa ovim sindromom poznat je pod nazivom PTCH. Drugi gen, po nazivu SUFU, takođe se povezuje sa ovim stanjem.

Abnormalnosti u navedenim genima najčešće se prenose kroz porodicu kao autozomno dominantna osobina. To znači da se sindrom razvija ako vam bilo koji roditelj prenese gen. Takođe je moguće razviti ovaj genski defekt bez porodične istorije.

Gardnerov sindrom – Gardnerov sindrom je varijanta porodične adenomatozne polipoze, nasledne bolesti koju karakterišu gastrointestinalni polipi, višestruki osteomi (benigni tumori kostiju) i tumori kože i mekih tkiva. 

Polipi imaju sklonost da se formiraju u pubertetu, a prosečna starost za dijagnozu pacijenta je oko 25 godina. Kod skoro svih pacijenata polipi će napredovati u malignitet koji dovodi do kolorektalnog karcinoma. Pravovremeno otkrivanje i lečenje je neophodno.

Aterom na licu pre intervencije

Koji su simptomi ateroma?

Male ciste obično nisu bolne. Velike ciste mogu da izazovu nelagodnost ili bol. Velike ciste na licu i vratu mogu da izazovu pritisak i bol.

Ova vrsta cisti je obično ispunjena keratinom, a to je ključni element kože i noktiju.

Ateromi mogu da se pojave na skalpu, na licu, na vratu i na leđima.

Ateromi (lojne ciste) imaju nekoliko odlika:

  • Meke grudvice ili kvržice pod kožom
  • Polaku rastu
  • Uglavnom su bezbolni
  • Mogu da imaju rupicu u sredini (centralni punctum)
  • Pomeraju se kad ih dodirnete

Neki ateromi mogu da budu iste veličine sve vreme, a drugi se povećavaju. Ateromi koji rastu mogu da izazovu bol, pogotovo ako su upaljeni.

Ateromi mogu da se inficiraju. Kad su inficirani primetićete:

  • Crvenilo kože
  • Osetljivost ateroma
  • Toplotu kože iznad ateroma

Aterom je atipičan – i možda kancerogen – ako ima sledeće simptome:

  • Prečnik koji je veći od 5 cm
  • Brzo izlazi opet nakon uklanjanja
  • Pokazuje znakove infekcije kao što je crvenilo, bol ili gnoj

Šta se nalazi u ateromu?

Ateromi (lojne ciste) su ispunjeni kombinacijom mrtvih ćelija kože i keratina (protein u kosi, na koži, u noktima, žlezdama i unutrašnjim organima). Ako aterom pukne, keratin će da iscuri. Keratin izgleda kao pasta i može imati loš miris. Inficirani ateromi mogu da budu ispunjeni gnojem.

S obzirom da smo rekli da su ove izrasline lojne ciste, možda ste pomislili da su ispunjene uljem (odnosno sebumom) koje se nalazi u lojnim žlezdama. Ali to nije slučaj.

Ateromi nastaju iz spoljnog dela kože koji nazivamo epidermis. Tačan naziv je epidermoidna cista, ali mnogi lekari ih nazivaju ateromima.

Kako se dijagnostikuju ateromi?

Većina lekara može da dijagnostikuje aterome pregledom. U nekim slučajevima, lekar će da naruči biopsiju ili bris kože da bi eliminisao bolesti koje izazivaju slične izrasline. Dodatni testovi mogu da budu potrebni ako želite hirurški da uklonite aterome.

Testovi za aterome su:

CT snimanje – Pomaže lekaru da uoči atipične karakteristike ateroma i da odluči tok operacije

Ultrazvuk – Može da identifikuje sadržaj ciste

Biopsija – Uklanja se mali deo ateroma i šalje u laboratoriju na testiranje

Sledeće izrasline mogu da liče na aterome:

Apscesi: nakupljanje gnoja ispod kože. Apscesi nastaju kada se deo tkiva inficira i imuni sistem tela pokušava da se izbori sa infekcijom. Bela krvna zrnca se kreću kroz zidove krvnih sudova i odlaze u područje infekcije. Skupljaju se u oštećenom tkivu i tokom ovog procesa formira se gnoj. Gnoj je nakupljanje tečnosti, živih i mrtvih belih krvnih zrnaca, mrtvog tkiva i bakterija ili drugih stranih supstanci.

Apscesi se mogu formirati u skoro svakom delu tela. U koži, ispod kože i na zubima su najčešće lokacije. Apsces mogu da izazovu bakterije, paraziti i strane supstance.

Apscesi na koži se lako vide. Često su crveni, otečeni i bolni. Na drugim delovima tela se možda neće videti, ali mogu da izazovu oštećenje organa.

Lipomi: Nekancerogene masa masnog tkiva koje se polako razvijaju ispod kože. Oni su retko štetni i obično ne zahtevaju lečenje.

Ljudi bilo kog uzrasta mogu da dobiju lipom, ali najčešće se javljaju ako imate između 40 i 60 godina, prema Američkoj akademiji ortopedskih hirurga.

Lipomi su veoma česti. Otprilike 1 od svakih 1000 ljudi će imati lipom tokom svog života. Klasifikovani su kao benigne promene na koži ili tumori masnog tkiva. To znači da lipom nije kancerogen i retko je štetan za zdravlje.

Kako se leče ateromi?

Ne postoji jedan određeni način da se prirodno izleči aterom. Ali većina ateroma može samostalno da nestane.

Ako imate tegobe zbog ateroma ili je aterom upaljen postoji mogućnost za terapiju injekcijama steroida. Ove injekcije mogu da umire aterom i da ga smanje.

Nikad ne treba da pokušate sami da drenirate aterom zato što možete da izazovete infekciju. U redu je ako aterom samostalno pukne.

Infekcija ateroma može da se proširi na okolnu kožu. Ovo stanje se naziva celulitis i jako je ozbiljno. Pacijent treba da pije antibiotike posle drenaže. Najbolji način da izbegnete celulitis je da odmah lečite inficiranu cistu.

U slučaju da se aterom inficira, doktor će da ga otvori i drenira sa sterilnim instrumentima. Takođe, lekar će dati pacijentu anesteziju pre drenaže da ne bi bilo bola tokom procedure.

Kada je potrebna operacija ateroma?

Nekad aterom može toliko da naraste da počne da ometa svakodnevne aktivnosti. U tom slučaju treba da se ukloni. 

Uklanjanje ateroma se obavlja isecanjem ili laserom. Istraživanja su pokazala da laserske intervencije smanjuje ožiljno tkivo i šansu za vraćanje ateroma. Tako da su laserske intervencije dobra opcija ako imate cistu na licu ili na nekom vidljivom delu tela.

U svakom slučaju, procedura uklanjanja je jednostavna i radi se sa lokalnom anestezijom. Lekar će verovatno da sačeka da se smiri upala ili infekcija pre nego što ukloni aterom. U tom slučaju je manja šansa da se aterom ponovo pojavi.

Oporavak posle uklanjanja ateroma

Uklanjanje ateroma je minimalno invazivan, tako da je oporavak posle intervencije često brz i lak. Može doći do komplikacija pri oporavku ako se rana inficira.

U slučaju infekcije dolazi do otoka, upaljenje kože, bola i lokalizovanog celulitisa.

Posle ekscizije može da se javi infekcija, oštećenje okolnih tkiva, ožiljno tkivo i krvarenje.

Dužina oporavka posle uklanjanja ateroma zavisi od veličične ove ciste i kako je uklonjena. Ako je cista hirurški uklonjena i postoji otvorena rana onda je potrebno nekoliko nedelja da rana zaraste.

Lekar može i ne mora da vam stavi šavove. Ako se rana ušiva onda se i šavovi uklanjaju.

U suštini je potrebno malo vremena za oporavak od uklanjanja i drenaže – uglavnom oko nedelju dana. Ali postoji mogućnost da će aterom opet da se pojavi na istom mestu. U tom slučaju je potrebno dodatno lečenje i oporavak duže traje.

Jedno istraživanje iz 2018. godine je otkrilo da epidermoidne ciste retko postaju maligne. Karcinom skvamoznih ćelija kože, karcinom bazalnih ćelija i karcinom Merkelovih ćelija mogu da nastanu unutar epidermoidne ciste.

Zaključak

Ateromi su promene koje spadaju u kožne ciste. Nastaju kad dođe do začepljenja lojnih žlezda i nakupljanja mrtvih ćelija kože i keratina. Ne treba samostalno da ih drenirate zato što mogu da se inficiraju. Ako se aterom inficira lekar će vam dati steroide, drenirati aterom ili ga ukloniti hirurški.

Ako ne osećate tegobe zbog ateroma i ako je malog obima, najverovatnije će da se povuče bez lečenja i operacije. U slučaju da aterom zagnoji treba da stavite toplu, vlažnu oblogu na njega. Na ovaj način ga podstičete da se otvori i drenira.

Većina ateroma ne izaziva komplikacije. Ateromi nisu povezani ni sa čim ispod kože. Izuzetno retko može da se desi da je cista povezana sa nekim potkožnim tkivom.

U slučaju da vam aterom stvara tegobe, raste ili ometa svakodnevne aktivnosti onda treba da potražite pomoć dermatologa. Lekar će da odredi tačnu dijagnozu i lečenje. Iako ne postoje lekovi za aterome, možda ćete piti terapiju antibioticima ako je aterom inficiran. Ako nije, dermatolog će ga drenirati ili ukloniti.