Alergija na hranu je pojačani imunološki odgovor na određene namirnice u ishrani. Bitno je istaći da alergija na hranu nije isto što i intolerancija na hranu (kao što je npr. intolerancija na laktozu). Probava sprečava pojavu simptoma alergije na hranu kod većine odraslih osoba. Alergija na hranu se uglavnom razvija kod dece, ali se može razviti i u zrelijoj dobi. Gotovo svaka hrana ili dodatak hrani može izazvati alergiju, ali najčešći okidači kod mlađe dece su mleko, soja, jaja, kikiriki i pšenica, dok su to kod starije dece i odraslih – orasi i morska hrana.
Uzroci nastanka alergije na hranu
Alergija na hranu se najčešće razvija kod dece i to pogotovo u periodu kada se prelazi sa mlečne ishrane na čvrstu hranu. Uzrok za nastanak alergije je odbrana imuološkog sistema na novu namirnicu, budući da se kod beba može desiti da organizam namirnicu prepozna kao štetnu, iako ni na koji način ne škodi organizmu. Za ovakvo ponašanje organizma nasleđe ima važnu ulogu. Utvrđeno je da 65% dece postaje alergično ukoliko oba roditelja imaju neki vid alergije, a 35% ako je samo jedan roditelj alergičar.
Astma je takođe jedan od uzročnika pojave alergije na hranu. Astma i alergija na hranu često se javljaju zajedno. Kada se pojave, verovatnije je da će i simptomi alergije na hranu i simptomi astme biti ozbiljni.
Simptomi alergije na hranu
Manifestacija alergije može biti akutna ili hronična. U prvom slučaju, simptomi se javljaju najmanje četiri sata pošto je namirnica unesena, ali u većini slučajeva, pojavljuju se odmah. Najčešći simptomi su:
- Kožni osip – atopijski dermatitis (ekcem).
- Koprivnjača
- Bolovi u stomaku
- Osip u ustima
- Oticanje kapaka i usana
- Astma
- Anafilaktički šok
Šta je anafilaktički šok?
Kod nekih ljudi alergija na hranu može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju koja se naziva anafilakstički šok. To može izazvati znakove i simptome opasne po život, uključujući:
- Zakrčenje i zatezanje disajnih puteva
- Otečeno grlo ili osećaj knedle u grlu zbog čega je disanje otežano
- Šok sa ozbiljnim padom krvnog pritiska
- Ubrzan puls
- Vrtoglavicu ili gubitak svesti
Onda kada se javlji anafalitički šok neophodno je obaviti hitno bolničko lečenje. Nelečena, anafilaksija može prouzrokovati komu.
Osim akutnih, simptomi takođe mogu biti hronični: alergija na hranu je uzrok u 30-50% slučajeva dermatitisa, kao i u pet odsto slučajeva hronične koprivnjače.
Lečenje alergije na hranu
Poseta lekaru alergologu savetuje se onda kada primetite simptome alergije na hranu ubrzo nakon jedela. Ako je moguće, zakažite pregled onda kada se javi alergijska reakcija. Ovo će pomoći lekaru da postavi dijagnozu.
Zatražite hitno lečenje ako se pojave neki znaci ili simptomi anafilaksije.
Trenutno, lečenje alergije na hranu počiva isključivo na izbacivanju dotične namirnice iz ishrane. Način ishrane određuje naš alergolog u Alfa MEDICA poliklinici. Nekada se alergije na hranu izgube posle nekoliko godina, tako da je poželjno da se na godišnjem nivou, uz obavezan nadzor lekara, namirnica ponovo uvodi, kako bi se utvrdilo da li se namirnica može nesmetano jesti.
Prevencija alergije na hranu kod beba, dece i odraslih
Kada vaša beba sa mlečne ishrane prelazi na čvrstu, nemojte uvesti nekoliko namirnica odjednom. Najpoželjnije je da navikavate bebin organizam na nove namirnice tako što ćete joj davati istu namirnicu nekoliko dana, ne bi li se organizam privikao. Iako se ovim ne isključuje mogućnost da se kod bebe razvije alergija, ipak se smanjuje rizik od alergije na hranu.
Rano uvođenje proizvoda od kikirikija u ishranu deteta, povezano je sa manjim rizikom od alergije na kikiriki.
Međutim, kada se alergija na hranu već razvije, najbolji način za sprečavanje alergijske reakcije je poznavanje i izbegavanje hrane koja uzrokuje znake i simptome. Takođe, neke namirnice koje izazivaju alergiju – kada se koriste kao sastojci u određenim jelima – mogu biti dobro skrivene i teško je alergijsku reakciju povezati sa njima. Ovo se posebno odnosi na restorane isrhanu u restoranu i drugim mestima van sopstevnog doma.
Ako znate da imate alergiju na hranu neophodno je da:
- Znate šta jedete i pijete i da obavezno pažljivo pročitate sastav hrane na etiketi.
- Budete oprezni u restoranima. Budite sigurni da je vaš server ili kuvar svestan da apsolutno ne možete da jedete hranu na koju ste alergični i morate biti potpuno sigurni da je obrok koji naručite ne sadrži. Takođe, uverite se da hrana nije pripremljena na površinama ili u šerpama na kojima se nalazila hrana na koju ste alergični.
- Ne oklevajte da iznsete svoje potrebe. Osoblje restorana obično je više nego voljno da pomogne kada jasno razume vaš zahtev.
Ako vaše dete ima alergiju na hranu, preduzmite sledeće mere predostrožnosti da biste osigurali njegovu bezbednost:
Obavestite ključne ljude iz okruženja deteta da je ono alergično na hranu. Razgovarajte sa pružaocima usluga nege deteta, školskim osobljem, roditeljima prijatelja deteta i drugim odraslima osobama koje redovno komuniciraju i provode vreme sa Vašim detetom. Naglasite da alergijska reakcija može biti opasna po život i zahteva trenutnu akciju. Uverite se da i Vaše dete zna da odmah zatraži pomoć ako reaguje na hranu.
Objasnite simptome alergije na hranu. Naučite odrasle osobe koje provode vreme sa Vašim detetom kako da prepoznaju znakove i simptome alergijske reakcije.
Napišite akcioni plan. Vaš plan treba da opisuje kako treba reagovati kada dete ima alergijsku reakciju na hranu. Dostavite kopiju plana učiteljici/vaspitačici Vašeg deteta i drugima koji neguju i nadgledaju vaše dete.
