Insulinska rezistencija je naziv za stanje koje karakteriše neadekvatan odgovor ćelija tela na hormon insulin. Otpornost na insulin je pokretački faktor koji dovodi do dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i predijabetesa.
Insulinska rezistencija je usko povezana sa gojaznošću. Međutim, moguće je da pacijent bude rezistentan na insulin bez prekomerne težine ili gojaznosti. Savremena istraživanja su pokazala da se insulinska rezistencija može tretirati metodama lečenja koje smanjuju količinu insulina koje telo proizvodi. Smanjenje insulinske rezistencije može se postići dijetetskom ishranom sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
U početku rezistencija na insulin ne pokazuje nikakve simptome. Simptomi počinju da se pojavljuju tek kada ovo stanje pacijenta dovede do sekundarnih tegoba kao što je viši nivo šećera u krvi. Kada se to dogodi, simptomi mogu uključivati:
- Letargiju (umor)
- Glad
- Poteškoće sa koncentracijom
Ostali znaci koji se često javljaju kod osoba sa insulinskom rezistencijom uključuju:
- Povećanje telesne težine pre svega u predelu stomaka gde se skupljaju masne naslage
- Visok krvni pritisak
- Visok nivo holesterola
Ako se rezistencija na insulin razvije u predijabetes ili dijabetes tipa 2, simptomi će uključivati povećani nivo glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2.
Kako se dijagnostikuje Insulinska rezistencija?
Nijedan test ne može sa sigurnošću utvrditi prisustvo insulinske rezistencije. Ipak, nizom različitih testova može se utvrditi prisustvo ovog stanja. Ukoliko imate visok nivo šećera u krvi, visok nivo triglicerida (masti u krvi), visok LDL („loš“ holesterol) i nizak HDL („dobar“ holesterol), lekar može utvrdite da imate rezistenciju na insulin. Smatra se da je insulinska rezistencija uzrokovana autoimunskom reakcijom (telo se greškom “samonapada”).
Šta uzrokuje rezistenciju na insulin?
Iako tačan uzrok insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti shvaćen, dobro je poznato koji faktori mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije. Porodična istorija dijabetesa tipa 2, prekomerna težina (posebno oko struka) i fizička neaktivnost mogu povećati rizik. Ostali faktori rizika su: Uzimanje visokih doza steroida tokom dužeg vremenskog perioda, prisustvo hroničnog stresa, Cushingova bolest i slično. Ono što je često povezano sa prisustvon insulinske rezistencije jeste sindrom policističnih jajnika. To nije mit, zaista pacijentkinje sa policističnim jajnicima češće su rezistentne na insulin.
Nisu samo izrazito gojazne osobe insulinski rezistenti, iako se gojaznost najčešće povezuje sa ovim stanjem. Ne može se sa sigurnošću utvrditi da li neko ima insulinsku rezistenciju samo na osnovu njegovog fizičkog izgleda i telesne težine.
Kako se boriti sa insulinskom rezistencijom?
Ako imate insulinsku rezistenciju, ono što želite da postignete, jeste stanje potpuno suprotno ovom – da postanete osetljivi na insulin. Zapravo, želite da ćelije Vašeg organizma efikasnije apsorbuju šećer u krvi zbog čega bi Vašem organizmu bilo potrebno manje insulina.
- fizička aktivnost čini Vas osetljivijim na insulin, zbog čega je upravo ona primarna u procesu lečenja dijabetesa i insulinske rezistencije. Ne čekajte da Vam doktor dijagnostikuje insulinsku rezistenciju da biste se fizički aktivirali.
- gubitak kilograma je takođe važan, kao i izbegavanje unosa preterane količine šećera u organizam.
- smanjenje stresa i dovoljno sna (u čemu opet može pomoći fizička aktivnost), veliki su saveznici u borbi protiv insulinske rezistencije
