Hronična opstruktivna bolest pluća (ili stkraćeno HOBP) jeste hronična inflamatorna bolest pluća koja za posledicu ima otežan i produžen ekspirijum. Simptomi uključuju teškoće prilikom disanja, kašalj, pojačanu produkciju mukusa, zviždanje i šištanje u grudima. Uglavnom nastaje kao posledica dugotrajnog izlaganja iritirajućim gasovima, najčešće duvanskom dimu. Pacijenti koju boluju od HOBP-a su pod povećanim rizikom od razvoja kardioloških oboljenja, karcinoma pluća i mnogih drugih problema. HOBP je u stvari zajednički naziv za dva oboljenja koja su kod pojedinca zajedno prisutna u različitim proporcijama, hroničnog bronhitisa i emfizema. Hronični bronhitis je inflamacija sluznice bronhijalnih tuba koja izaziva svakodnevni kašalj i pojačanu produkciju mukusa. Emfizema označava stvaranje vazdušnih džepova unutar pluća usled razaranja alveola čime se otežava ekspirijum sa posledičnim zarobljavanjem vazduha i zviždanjem. HOBP je ireverzibilna, progresivna bolest koja se odgovarajućom terapijom može uspešno kontrolisati i tako obezbediti dobar kvalitet života.
Koji su simptomi bolesti?
Simptomi HOBP-a se obično pojavljuju tek kada postoji značajno oštećenje pluća i uglavnom se pogoršavaju tokom vremena, pogotovo ukoliko se pušenje nastavi.
Simptomi i znaci HOBP-a uključuju:
- nedostatak vazduha (naročito tokom fizičkog napora)
- zviždanje
- stezanje u grudima
- hronični kašalj sa izabacivanjem sputuma koji može biti proziran, beo, žućkast ili zelen
- česte respiratorne infekcije
- hroničan umor
- gubitak telesne težine
- oticanje nogu
Pacijenti sa HOBP-om često doživljavaju epizode egzacerbacija tokom kojih se simptomi pogoršavaju, a koje mogu trajati i po nekoliko dana.
Koji su uzroci pojave oboljenja?
Glavni uzrok HOBP-a u razvijenim zemljama jeste pušenje cigareta, naročito onda kada se cigarete svakodnevno konzumiraju u dužem vremenskom periodu. U zemljama u razvoju, HOBP može biti i rezultat udisanja pojednih iritantnih gasova. Iako pušači često pate od umanjene plućne funkcije, samo neki od njih će razviti kliničku sliku HOBP-a. Duvanski dim oštećuje respiratorni trakt tako što umanjuje elasticitet bronhijalnih tuba i alveola sa posledičnim zadržavanjem vazduha i otežanim ekspirijumom.
Uzroci opstrukcije disajnih puteva:
- Emfizem: destrukcija fragilnih zidova i elestičnih vlakana alveola što za posledicu ima kolaps malih disajnih puteva za vreme ekspirijuma
- Hronični bronhitis: bronhijalne tube su inflamirane i sužene, a povećana količina mukusa može može dodatno suziti disajne puteve.
Faktori rizika koji povećavaju verovatnoću obobljevanja su:
- Izlaganje duvanskom dimu. Pušenje je najznačajniji faktor rizika. Rizik se povećava sa dužim brojem godina i većim brojem dnevno popušenih cigareta. Pušači lule, cigareta i marihuane su takođe pod povišenim rizikom, kao i ljudi koji su izloženi visokim koncentracijama sekundarnog dima.
- Astma je hronična inflamatorna bolest pluća koja može predstavljati faktor rizika za HOBP. Kombinacija astme i pušenja dodatno povećava rizik.
- Profesionalno izlaganje prašini i hemikalijama koje djeluju kao iritansi čest je uzrok oboljenja, kao i izlaganje isparenjima sagorevajućeg goriva.
- Često, u zemljama u razvoju, kod ljudi izloženih isparenjima sagorevanja goriva za kuvanje i grejanje u slabo ventiliranim prostorijama
- Genetika: nedostatak alpha-1-antitrypsin enzima može izazvati emfizem u 1% slučajeva
Kako se postavlja dijagnoza?
HOBP često predstavlja dijagnostički izazov pa se neretko otkriva u odmaklom stadijumu. Sledeći testovi se koriste za postavljanje dijagnoze:
- Spirometrija tokom koje se od pacijenta traži da snažno duva u tubus povezan sa aparatom koji meri količinu vazduha u plućima, brzinu protoka i volumen vazduha tokom prve sekunde izdisaja itd.
- Rendgen pluća na kome se može videti emfizem
- CT pluća
- Arterijska gasna merenja
- Laboratorijski testovi kojima se može potvrditi nedostatak alpha-1-antitrypsin enzima
Terapija hronične opstruktivne bolesit pluća
Mnogi pacijenti imaju blage forme bolesti pa terapija izuzev prestanka pušenja nije potrebna. U kasnijim stadijumima oboljenja postoji efikasna terapija kojom se kontrolišu simptomi, usporava progresija, smanjuje rizik komplikacija i poboljšava sposobnost vođenja aktivnog života.
Najbitniji korak u lečenju je prestanak pušenja. Lekovi koji se koriste u terapiji su bronhodilatatori, kortikosteroidi, antibiotici itd. Ukoliko nema dovoljno kiseonika u krvi onda je potrebna suplementacija putem različitih aparata kojima se dostavlja kiseonik.
