Gastritis

Gastritis je opšti pojam za grupu stanja sa zajedničkom osobinom upale sluznice želuca. Zapaljenje želuca – gastritis najčešće je rezultat infekcije istom bakterijom koja uzrokuje pojavu čira na želucu. Redovna upotreba određenih sredstava za ublažavanje bolova i preterani unos alkohola mogu doprineti gastritisu.

Gastritis se može javiti iznenada i tada govorimo o akutnom gastritisu ili se može razvijati vremenom, kada je u pitanju hronični gastritis. U nekim slučajevima gastritis može dovesti do pojave čireva i povećanog rizika od karcinoma želuca. Za većinu ljudi, međutim, gastritis, ukoliko je na vreme dijagnostikovan ne izaziva ozbiljne i trajne zdravstvene poteškoće.

Koji su simptomi gastritisa?

Znaci i simptomi gastritisa uključuju:

  • Peckanje i blagi bolovi u predelu gornjeg dela stomaka koji se mogu pogoršati ili poboljšati nakon obroka
  • Mučninu
  • Povraćanje
  • Osećaj težine u gornjem delu stomaka nakon jedenja

Gastritis ne izaziva uvek znake i simptome. U početnim fazama hronični gastritis vrlo je blag. Zbog toga je važno obratiti se lekaru ukoliko primetite prisustvo navedenih simptoma u dužem vremenskom periodu.

Kada je potrebno obaviti pregled gastroenterologa?

Gotovo svaka osoba u nekim situacijama oseti određene probavne smetnje i iritaciju želuca. Većina slučajeva lošeg varenja je kratkotrajna i ne zahteva medicinsku negu. Pregled je potrebno obaviti ukoliko pacijent primeti znakove i simptome gastritisa koji traju nedelju dana ili duže. Obavestite svog doktora ako se nelagodnost u stomaku javlja nakon uzimanja lekova, posebno ukoliko pojavu simptoma možete povezati za unosom aspirina ili drugih sredstava za ublažavanje bolova.

Ozbiljni znak problema predstavlja i prisustvo krvi. Krv se može javiti u ispljuvku ili stolici. Takođe ukoliko primetite tamniju stolicu u dužem vremenskom periodu, preporučuje se da obavite pregled kako bi se dijagnostikovao uzrok ove pojave.

Koji su uzroci gastritisa?

Slabosti ili povreda barijere prekrivene sluzom koja štiti zid stomaka (sluznice) omogućavaju digestivnim tečnostima da oštete i upale sluznicu želuca. Brojne bolesti i stanja mogu povećati rizik od gastritisa, uključujući Kronovu bolest i sarkoidozu, stanje u kojem inflamatorne ćelije rastu u telu.

Koji su faktori rizika?

Faktori koji povećavaju rizik od gastritisa uključuju:

  • Bakterijsku infekciju – Iako infekcija Helicobacter pilori predstavlja gotovo najčeću infekciju, ona ne mora nužno iazazvati gastritis ili druge poremećaje gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Lekari veruju da se ranjivost na bakteriju može naslediti ili biti prouzrokovana izborom načina života, poput pušenja i dijete.
  • Redovnu upotrebu sredstava za ublažavanje bolova (analgetika) – Često korišćenje sredstava za ublažavanje bolova – poput aspirina, ibuprofena i sl. može izazvati akutni gastritis i hronični gastritis.
  • Starosnu dob – Starije odrasle osobe imaju povećani rizik od gastritisa, jer se sluznice stomaka s godinama troše zbog čega se Helikobakterija pilor najčešće javlja kod odraslih osoba.
  • Prekomerno konzumiranje alkohola – Alkohol može iritirati i erodirati sluznicu želuca, što stomak čini ranjivijim. Prekomerna upotreba alkohola uzrokuje veću verovatnoću razvoja akutnog gastritisa.
  • Stres – može uticati na razvoj gastritisa.
  • Prisustvo autoimunih bolesti – ovakav tip gastritisa naziva se autoimunim gastritisom i javlja se onda kada  telo napada ćelije u želucu. Ova reakcija može istrošiti zaštitnu barijeru želuca. Hashimoto i dijabetes tipa 1 su najčešće bolesti koje mogu biti povezane sa gastritisom, kao i nedostatak vitamina B-12. Autoimuni gastritis je češći kod ljudi sa drugim autoimunim poremećajima.

Koje su moguće komplikacije?

Ukoliko se ne leči na adekvatan način, gastritis može dovesti do čira na želucu i unutrašnjeg krvarenja. Ređe, neki oblici hroničnog gastritisa mogu povećati rizik od karcinoma želuca. Neophodno je da pacijent bude u stalnoj komunikaciji sa doktorom i da se eventualni razvoj bolesti i pojačani simptomi prijave doktoru. Pravovremeno dijagnostikovanje i tretman u najvećem broju slučajeva sprečavaju ozbiljan razvoj ove bolesti.

Kako sprečiti inficiranje Helicobacter pilori?

Nije jasno kako se H. pilori širi, ali postoje neki dokazi da bi se mogao preneti sa čoveka na čoveka ili putem kontaminirane hrane i vode. Kako način prenošenja ove bakterije nije u potpunsti utvrđen, ni mere prevencije nisu u potpunosti definisane. Ipak ono što je svakako povezano sa merom prevencije razvoja ove infekcije jeste redovno i ispravno pranje ruku sapunom. Takođe bitno je obratiti pažnju na redovno pranje svih vrsta voća i povrća pre konzumiranja. Kada je u pitanju povrće preporučuje se što je češće moguće konzumirati ga skuvanog, a ne sirovog.