fbpx

Bronihjalna astma

Astma je hronična bolest disajnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju (duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, itd). Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve.

Uzroci nastanka astme

Astma je najčešće uzrokovana naslednim faktorima, međutim postojanje astme u porodici ne znači da ćete vi ili vaše dete oboleti od ove bolesti. Ono što se nasleđuje je sklonost prema bolesti, ali ne i sama bolest. Astma se često prvi put javlja u detinjstvu. Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.  Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije.

Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu biti ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i dece. Osim genetske predispozicije, veliku ulogu u razvijanju astme imaju i faktori iz životne sredine, najčešće alergeni, zagađenje vazduha i druga hemijska jedinjenja koja nadražuju bronhije.

Šta treba da znate o ASTMI:

Hronično nezarazno zapaljenje disajnih puteva koje se manifestuje:

  • sviranjem u grudima
  • gušenjem
  • teskobom u grudima

Astma se manifestuje nedostatkom vazduha u plućima, zbog upale bronhija, što izaziva gušenje kod obolele osobe. Gušenje se javlja u vidu napada, a njegov intenzitet i učestalost su varijabilni.

Epidemiologija

  • Prevalenca ASTME i drugih alergijskih bolesti pokazuje stalni trend rasta, posebno u industrijski razvijenim zemljama
  • U Velikoj Britaniji, od ASTME boluje oko 3%, a u SAD oko 5% ukupnog stanovništva (Peat J, 1996)
  • U našoj zemlji od ASTME boluje između 1% i 3% stanovnika; u dečijem uzrastu prevalenca je od 5% do 6% (Živković, 2002)
  • U detinjstvu, bolest se javlja dva puta češće kod dečaka; u odraslom dobu, podjednako je zastupljena kod oba pola (Gergen, Weiss, 1995)
  • U 50% slučajeva, ASTMA počinje pre desete godine, a nešto manje od polovine dece imaće ASTMU i u odraslom dobu

Pogoršanje bolesti

Astma se neretko ispoljava i u akutnim oblicima, tj. nekada se simptomi ne ispoljavaju nedeljama, pa čak i mesecima. Posle ovog stanja mirovanja bolesti, može se desiti da se astma odjednom pojavi u akutnom obliku i to najčešće ukoliko je pacijent izložen velikom broju agenasa (prašina, životinjska perut i dlaka, bubašvabe, grinje, buđ itd).

Patogeneza

  • Bronhijalna ASTMA je multifaktorijalno oboljenje, koje odražava odnos između genetskih faktora (domaćin) i faktora sredine (aeroalergeni, infektivni činioci, aerozagađenje, ishrana)
  • Osnovni patofiziološki događaj je bronkoopstrukcija (suženje disajnih puteva) u čijoj osnovi je inflamacija – zapaljenski proces
  • Suženje disajnog puta je posledica mišićne kontrakcije, zadebljanja disajnog puta, prisustva sluzi u lumenu
  • Bronhoopstrukcija kod astme je reverzibilna – bilo spontano ili pod uticajem lekova

Faktori domaćina se odnose na genetsku predispoziciju i vezu sa atopijom

  • 80% astmatičara ima alergijske reakcije
  • Porodična pojava:
    • jedan roditelj: 30-50% šanse za dete,
    • oba roditelja: 60-80%

Faktori sredine

  • Alergeni zatvorenog prostora (kućna prašina –izmet grinja, alergeni domaćih životinja, alergen bubašvabe, spore gljiva, plesni)
  • Alergeni otvorenog prostora (najčešće polen)
  • Profesionalni faktori
  • Pušenje
  • Aerozagađenje
  • Respiratorne infekcije
  • Meteorološki faktori

Klinička simptomatologija

  • Ponavljane epizode sviranja u grudima i otežano disanje
  • Suv kašalj sa oskudnim iskašljavanjem tokom noći i rano ujutru
  • Kašalj i sviranje nakon fizičkog naprezanja
  • Kašljanje, sviranje ili stezanje u grudima po izlaganju alergenima ili aerozagadjivačima

Indirektni pokazatelji ASTME

  • Prehlade koje se “spuštaju” u pluća ili traju duže od 10 dana
  • Povlačenje simptoma nakon uzimanja antiastmatskih lekova

Pogoršanja ASTME (napadi) su najčešće posledica :

  • Nedovoljne i neadekvatne terapije za održavanje bolesti .

Ispoljavaju se kao :

  • Naglo pojačanje gušenja, teskobe u grudima, kašalj, zviždanje u grudima ili kombinacija ovih simptoma
  • Otežan izdisaj
  • Težina varira od blagih do napada sa visokim smrtnim rizikom
  • Status asthmaticus – jedno od najhitnijih stanja u medicini –obavezno se leči u hospitalnim uslovima

Dijagnostika astme

  • Detaljna anamneza (astma u porodici, alergije u porodici i kod obolelog, virusne infekcije u detinjstvu itd.)
  • Fizikalni pregled
  • Spirometrija (BDT, NBPT)
  • Rtg snimak pluća
  • Alergotest

Klasifikacija ASTME

Prema etiološkom faktoru:

  • alergijska (atopijska)
  • neatopijska
  • aspirinska
  • astma uzrokovana naporom
  • profesionalna

Prema težini i trajanju simptoma:

  • intermitentna
  • laka perzistentna
  • srednje teška perzistentna
  • teška perzistentna

Komorbiditeti

Veliki broj pacijenata sa astmom ima i Alergijski Rinitis

  • 60 – 80% bolesnika sa Astmom ima Alergijski Rinitis
  • 40% bolesnika sa Alergijskim Rinitisom ima ili će imati Astmu

 

Lečenje astme

Nakon što pulmolog u Alfa MEDICA poliklinici dijagnostikuje astmu nizom ispitivanja (detaljna anamneza, fizikalni pregled, spirometrija, snimak pluća, alergo test), određuje se najdelotvornija terapija. Cilj lečenja astme je uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne funkcije pluća, kao i smanjenje rizika od pojave teških napada. Osim toga, lečenjem se treba redukovati broj i težina napada i omogućiti pacijentu normalan život, uključujući i sportske aktivnosti.

Bitno je istaći da asmatični napad nekada može biti uzrokovan i stresom. Takođe, ukoliko dođe do napada, pacijenti uglavnom počinju paničiti, što ga može pogoršati. Zato vam Alfa MEDICA tim preporučuje da pronađete načine za redukciju stresa i ističemo da je najbitnije da ukoliko osetite napad gušenja, opustite svoje mišiće i krenete lagano i smireno udisati i izdisati.

Lečenje ASTME

  • Glikokortikoidi
  • Bronhodilatatori kratkog dejstva – SABA
  • Bronhodilatatori dugog dejstva – LABA
  • Antileukotrijeni
  • Ksantini – Teofilini
  • Kromolini
  • Anti IgE terapija
  • Imunoterapija

Prednosti inhalacione terapije

  • Direktan kontakt leka sa plućima –početak delovanja je brz
  • lokalna primena – malo sistemskih neželjenih efekata
  • Primenjuju se daleko niže doze (do 20 puta manja doza istog leka ukoliko se udiše, u odnosu na tabletu

IKS – lokalni neželjeni efekti

  • promuklost
  • suvoća usta
  • kandidijaza usne duplje

Savet – isprati usta vodom nakon primene leka!

Preporučuju se redovne kontrole na jedan do šest meseci.