Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem ne prepoznaje sopstvene ćelike kao svoje, već kao „strane“. Najčešće su ugroženi krvni sudovi, vezivna tkiva, pankreas i štitna žlezda, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža.
Autoimune bolesti izvesno vreme mogu da ostanu neprepoznate, jer njihovi simptomi često podsećaju na infekcije koje ne reaguju na primenu antibiotika. Prati ih povišena temperatura, bolovi i otoci u zglobovima, kod nekih bolesti javljaju se i promene po koži, a skoro sve su praćene umorom i iscrpljenošću.
Najčešće autoimune bolesti
Kao one najčešće koje se pojavljuju:
- Reumatoidni artritis– hronična upalna bolest vezivnog tkiva
- Crohnova bolest– hronična upala creva
- Celijakija– hronična bolest koju obeležava nepodnošenje glutena
- Hashimotova bolest– upala štitne žlezde
- Dijabetes tipa 1– tip šećerne bolesti zavistan o insulinu
- Multipla skleroza– hronična upalna i degenerativna bolest središnjeg nervnog sistema, a oštećenja mogu zahvatiti mozak i kičmenu moždinu
- Lupus eritematodes – bolest kože
- Skleroderma– uzrokuje zadebljanje kože i unutrašnjih organa što može dovesti do zatajenja srca i pluća
- Sjögrenov sindrom– suvoća na sluznicama tela (oči, usta)
Šta je karakteristično za autoimune bolesti?
Ove bolesti ne ponašaju se kod svih na isti način i ne napadaju iste organe. U zavisnosti od toga da li napadaju jedan ili više organa, dele se na organ specifične i sistemske bolesti.
Kod organ specifičnih autoimuni sistem napada samo jedan organ, dok kod sistemskih napada više tkiva i organa.
Dijabetes tip 1 je najpoznatiji primer organ specifične bolesti, kod koje imuni sistem razara ćelije pankreasa i time onemogućava stvaranje insulina, što dovodi do nastanka dijabetesa.
Kada je reč o sistemskoj bolesti najupečatljiviji je primer sistemskog eritemskog lupusa, koji može da zahvati brojne sisteme i organe.
Koliko autoimunih bolesti ima?
Danas znamo za više od 80 odsto različitih autoimunih bolesti. Najčešće su autoimune bolesti štitne žlezde i Sjegrenov sindrom. Nažalost, za većinu ovih bolesti ne zna se tačan mehanizam nastanka, ali je sasvim sigurno da kod većine postoji genetska predispozicija. Bolest se obično “pokreće” infekcijom ili izlaganjem toksinima iz životne sredine, odnosno preteranom izlaganju sunčevim zracima. Tada dolazi do aktiviranja imunog sistema na pogrešan način, a dalje održavanje patološkog procesa dešava se po principu “začaranog kruga”.
Koliko su zastupljene u stanovništvu?
Pokazalo se da od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene. Smatra se da, zapravo, ženski polni hormoni podstiču nastanak autoimunosti i neprihvatljivo ponašanje imunog sistema. Međutim, kod osoba starijih od 60 godina, učestalost obolevanja kod oba pola gotovo je ujednačena. Zanimljiv je podatak da od ove bolesti boluje 65 odsto pacijenata starosti od 15 do 55 godina, a da je čak 20 odsto njih mlađe od 16 godina.
Da li su autoimune bolesti izlečive?
Autoimune bolesti su hronične i dugotrajne i većina ih zahteva stalno uzimanje terapije, da bi se bolest održala u mirnoj fazi. Za lečenje se koriste antiinflamacioni lekovi, od kojih su najpoznatiji kortikosteroidi .Kod težih formi bolesti neretko se koriste i male doze citostatika, koji u ovoj terapiji deluju imunosupresivno (koče dalje napredovanje bolesti).
Za razliku od većine drugih bolesti u medicini, kod autoimunih je izuzetno važna saradnja lekara i pacijenta. Zbog specifičnosti terapije, lekar uvek mora da bude obavešten o svemu što se dešava sa pacijentom. Vrlo je bitno pravilno doziranje terapije, koja podrazumeva korišćenje efikasne doze da bi se bolest držala pod kontrolom i istovremeno izbegle nekada veoma opasne infekcije i druga neželjena dejstva imunosupresivnih lekova.
U isto vreme, vrlo je važno da u početku bolesti kontrole kod lekara budu znatno češće, sve dok se bolest ne uvede u stabilnu remisiju, odnosno fazu mirovanja. Nadalje se kontrole obavljaju u određenim periodima, u zavisnosti od toga o kojoj bolesti se radi. Iako sve ovo zvuči komplikovano, većina bolesnika u stanju je da vodi skoro normalan život, doduše uz izvesna ograničenja koja diktira bolest.
