Akutni bronhitis je kratkotrajna upala sluzokože dušnika i bronhija. Najčešće je izazvana virusnom infekcijom. Češće se pojavljuje u jesenjim i zimskim mesecima, a najviše oboljevaju deca. Bolest traje kratko i retko dolazi do komplikacija.
Ukoliko ne “odležite” prehladu ili grip unoseći dosta tečnosti i vitamina, mogu se pojaviti brojne komplikacije, zbog kojih se pojavljuje akutni bronhitis.
Simptomi akutnog bronhitisa
Simptomi akutnog bronhitisa su zapušen nos i uporni kašalj, na početku suv i nadražajan, a kasnije i praćen sekretom, neprijatan osećaj gušenja, pritisak u predelu bronhija i pluća, a neretko i blago povišena temperatura. Osoba koja oboli od akutnog bronhitisa oseća se malaksalo, a osim kašlja i kijavice, javlja se i drhtavica, probadanje u leđima, grčevi u mišićima itd.
Dijagnoza akutnog bronhitisa
Pravilna dijagnoza akutnog bronhitisa postavlja se na osnovu simptoma pacijenta. Lekar stetoskopom može čuti šumove ili sviranje u plućima nakon kašljanja. Ako su simptomi bolesti ozbiljniji i duže traju, potrebno je napraviti rendgenski snimak pluća, budući da akutni bronhitis može izazvati niz komplikacija ukoliko se ne leči na vreme.
Lečenje akutnog bronhitisa
Lečenje akutnog bronhitisa je uglavnom samo simptomatsko. Usmereno je na ublažavanje kašlja i ostalih simptoma. Ozdravljenje pospešuje prestanak pušenja, štednja glasa, uzimanje veće količine tečnosti i vitamina, ali i lekovi za smirivanje kašlja. Pojačanim unošenjem tečnosti, sprečava se suvoća sluzokože respiratornih puteva. Održavanje vlažnosti disajnih puteva se može postići i učestalom inhalacijom vodene pare, čime se sprečava isušivanje respiratornog sekreta u bronhijama, odnosno smanjuje se suvi nadražajni kašalj i podstiče iskašljavanje. Antibiotici se uglavnom ne koriste u lečenju prethodno zdravih osoba. Oni se primjenjuju u slučajevima kada osoba ima teži oblik akutnog bronhitisa i pacijentima sa hroničnim bolestima pluća.
