Vitamin A (Retinol, Akseroftol) ne zaslužuje prvo mesto u tablici vitamina samo zbog abecednog redosleda, već zbog brojnih važnih funkcija u organizmu. Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokožu, čime pomaže sprečavanje brojnih infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, pa ga s pravom nazivamo “zaštitnikom celog organizma”. Posebnu važnost ima u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta (rodopsina) koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Smatra se takođe da vitamin A pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu nekih zaraznih bolesti.
Hemijska struktura vitamina A
Vitamin A je osnovni vitamin koji se rastvara u masti. Pokazuje terpensku hemijsku strukturu i spada u grupu terpena. Takođe spada u grupu alkohola jer poseduje hidroksilnu grupu vezanu za atom ugljenika koji je dalje vezan za drugi ugljenikov atom. Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima, pa možemo govoriti o skupu vitamina A. Svi zajedno pripadaju retinoidima tj. derivatima retinoične kiseline (estri, etri ili alkoholni derivati). Rastvara se u alkoholu i biljnim uljima dok u vodi i glicerolu ne. Rastvaranje mu može smanjiti aktivnost, a relativno se brzo razgrađuje delovanjem dnevne i ultraljubičaste svetlosti. Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.
Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B – kompleks, minerali: cink, kalcijum, zatim holin i neomicin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i holestiramin.
Izvori vitamina A
U biljkama se nalazi kao provitamin beta – karotin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Beta – karotin se zato još naziva provitamin A. Pošto se beta – karotin u organizmu pretvara samo po potrebi u vitamin A i, za razliku od retinola, nije toksičan ni u većim količinama, potrebno je da se u preparatima nalazi u tom obliku a ne u obliku vitamina A.
Retinol se nalazi u mlečnim proizvodima, žumancetu i jetri. Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva.
Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, brusnica, dren, divlja tikva, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.
Vitamin A – ULOGA
- Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
- Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
- Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
- Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
- Održavanje menstrualnog ciklusa,
- Okoštavanje i formiranje zuba,
- Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
- Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata.
- Dnevne potrebe vitamina A
- Dnevna potreba odrasle osobe za vitaminom A je 0,8 do 1,0 mg.
Hipovitaminoza
Funkcija vitamina A u organizmu može biti narušena nadovoljnom količinom masti u ishrani, oštećenjem jetre, kao i uzimanjem estrogenskih hormonskih preparata.
Pri nedostataku vitamina A dolazi do povećanja osetljivosti na infekcije i sledećih pojava: sušenje kože, opadanje kose, pojava noćnog slepila (kokošije slepilo), smanjenja oštrine vida, povećanje osetljivosti na svetlost, a u dečijem uzrastu dolazi do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Javlja se i sušenje konunktive (kseroza), i sušenje i omekšavanje rožnjače (kseromalacija), kasnije i ulceracije rožnjače. Promene u nivou epitelnih ćelija sluzokože disajnih organa dovode do učestalih infekcija, a ćelija epitela digestivnog trakta do proliva.
Lečenje se sprovodi peroralnim ili parenteralnim davanjem vitamina A, u dozi od 30000 I.J. (internacionalnih jedinica) dnevno.
Hipervitaminoza
Hipervitaminoze se javljaju samo unošenjem količina nekoliko puta većih od potrebnih, i to samo liposolubolnih vitamina (A,D,E,K) zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled sporog izlučivanja.
Akutni oblik, kod odojčeta, sastoji se u pojavi povraćanja, osetljivosti kostiju glave, povećanom intrakranijalnom pritisku (ispupčene fontanele). U hroničnom obliku dominiraju takođe bolovi u kostima, glavobolje, poremećaji vida, promene na koži. U odraslih osoba poremećaji se javljaju tek posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina A. U trudnoći se ne preporučuje jetra u ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znači da oduzima vodu iz ploda što može izazvati prevremeni porođaj, nepravilan embrionalni razvoj.
Lečenje-promene se uglavnom povlače posle prestanka uzimanja više puta povećanih, toksičnih doza vitamina A.
