Za postavljanje tačne dijagnoze neohodno je da lekar porazgovara sa pacijentom kako bi se našla uzročno poslednična veza između unetog leka i nastalih promena.
Na osnovu kliničke slike potrebno je da lekar odredi po kom mehaniznu se odvija određena neželjena reakcija na lek, što je bitno za dalju dijagnostiku.
Testovi in vivo podrazumevaju kožne testove ranog i kasnog tipa.Testovi ranog tipa su prik, intradermalni i subkutani. Očitavaju se nakon 15 min od nanošenja leka. U kožne testove kasnog tipa spadaju patch testovi ali se retko koriste u medikamentoznoj alergiji.
Ukoliko kožni testovi nisu dovoljni za dijagnostiku medikamentozne alergije, rade se dozno provokacioni testovi.Test se počinje sa malom dozom leka uz postepeno povećanje doze , do pune terapijske doze.
(osim kod opštih anestetika i jodnih kontrastnih sredstava).
Testovi in vitro se koriste u zavisnosti i po kom mehaniznu se ispoljava alergijska reakcija izazvana lekom.Tako da se kod alergijske reakcije na penicillin mogu odrediti specifičana IgEAt na penicillin G, V kao i amoksicilin.
Kad god je to moguće osumnjičeni lek treba zameniti sa alternativnim lekom.
