Korona virusi (CoV) su velika grupa virusa koji mogu izazvati bolesti različitog inteziteta. Radi se o rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti, poput poznatog bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV).
Pored poznatih korona virusa, nedavno se u Kini pojavio novi korona virus (2019-nCoV) koji je dobio naziv COVID-19. U pitanju je vrsta virusa koja ranije nije identifikovana kod ljudi.
Munjevito širenje virusa COVID-19 alarmiralo je ceo svet. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je globalnu vanrednu zdravstvenu situaciju, a mnogo zemlje se suočavaju sa porastom broja obolelih. U SAD Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) savetuju ljude da budu spremni na promenu funkcionisanja svakodnevnog života. Do ovakve promene neminovno će doći ukoliko se virus proširi unutar zajednice.
U nastavku teksta pokušaćemo da damo odgovore na najčešća pitanja u vezi sa Korona virusom. Još uvek nije moguće odgovoriti na sva potencijalna pitanja i nedoumice. Nadamo se da ćemo na neodgovorena pitanja dati odgovore onda kada oni budu poznati.
Da li se korona virus prenosi od osobe do osobe?
Odgovor na ovo, najčešće pitanje je „DA“, virus se može proširiti sa jedne osobe na drugu. Najčešće do toga dolazi putem nazalnog sekreta iz nosa i ispuštanjem sluzi u vazduh kijanjem ili kašljanjem obolele osobe. Virus se može preneti i putem virusnih čestica koje se prenose sa zaražene na nezaraženu osobu prilikom rukovanja ili prilikom deljenja pića. (tj. pijenja iz iste čaše/flaše sa obolelom osobom)
Najčešće je na osnovu simptoma očigledno da je neka osoba zaražena, ali se događa i to da se zaražena osoba ne oseća bolesno, pa se usled neznanja virus još lakše i više širi.
SZO objavila je preventivne mere kojih bi se trebalo pridržavati kako bi se izbegla infekcija. Jedna od preventivnih mera svakako je uputstvo o detaljnom i temeljnom pranju ruku.
Karantin i ograničenje kretanja koji su trenutno na snazi u mnogim mestima, uključujući delove SAD i Kine imaju cilj da pomognu u prekidu lanca prenosa. U pojedinim slučajevima SZO preporučuje izolaciju zaraženih osoba u kući. Kod tih osoba prate se simptomi u određenom vrmenskom periodu, najčešće u roku od 14 dana. Sve mere zaštite i smernice koje izdaje SZO imaju cilj da pomognu bržem oporavku obolelih i spreče dalje širenje virusa.
Koji je period inkubacije kod korana virusa?
Inkubacija (lat. incubare) je vremenski period koji protekne od momenta prodiranja klice bolesti ili agensa radijacije u organizam neke osobe, do pojave prvih znakova bolesti. Jednostavnije rečeno u pitanju je vremenski period od trenutka oboljenja do prvih simptoma bolesti.
I dalje nije utvrđeno koliki je tačno period inkubacije virusa COVID-19. Trenutne procene sugerišu to da se simptomi zaraze javljaju u roku od oko 5 dana ili manje. Opseg pak može biti i duži, tako da dolazimo do velikog raspona perioda inkubacije koji iznosi od jednog do 14 dana, čak i do 21 dana.
Koji su simptomi zaraze?
Najčešći simptomi COVID-19 virusa su groznica, suv kašalj, otežano disanje, a u nekim slučajevima i upala pluća. Objavljeni su i izveštaji u vezi sa gastroenterološkim simptomima (mučnina, povraćanje i/ili dijareja) koji se javljaju pre pojave respiratornih tegoba. Iako se javljaju određeni gastrološki simptomi, virus COVID-19 je pre svega virus koji se odlikuje respiratornim tegobama.
Neki zaraženi pacijenti ne osećaju nikakve simptome zaraze (asimptomatičnost). Bitno je naglasiti da čak i osobe koje su zaražene, a ne primećuju nikakve simptome zaraze MOGU širiti virus na druge osobe. Najveći problem kod asimptomatičnih zaraza, jeste to što nije moguće sa sigurnošću utvrditi koliki je broj zaraženih bez simptoma. Generalno simtpomi mogu biti u rasponu od blagih do teških. U pojedinim situacijama kod pacijenata sa težim simptomima virus može biti fatalan i smrtonasan.
Ipak, kada govorimo o fatalnom i smrtonosnom ishodu, u pitanju je minimalan broj obolelih. Trenutno se čini da se najveći broj zaraženih oporavlja nakon nekog vremena. Vreme oporavka varira od pacijenta do pacijenta. Kod pacijenata kod kojih se ne javljaju teži simptomi, period oporavka može trajati podjednako dugo koliko traje oporavak od „običnog“ gripa. Osobe kod kojih se javlja upala pluća moraće da odleže duži period – od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Kod najtežih slučajeva (kojih je procentualno najmanje) može proći i nekoliko meseci pre potpunog oporavka, ukoliko ishod nije smrtonosan.
Da li virus može opstati na tkanini, tepihu i drugim mekim površinama? Šta je sa tvrdim površinama?
U ovom trenutku ne postoji dokaz o tome da se virus može preneti sa mekih površina (poput tepiha i tkanine) na ljude.
Moguće je ipak da se virus u određenom periodu nađe na određenim površinama sa kojima su ljudi u čestom dodiru, poput kvaka. Ipak, kako navodi SZO čestice virusa bi na takvim površinama preživele najčešće samo nekoliko sati. Ovakva tvrdnja podrazumeva i to da je zaražena osoba dodirnula površinu određenog predmeta nakon što je kinula. Dakle, virus je prenet na ruku, a sa nje dalje na određeni predmet (npr. kvaku). Upravo iz ovog razloga su mere opreza poput čestog pranja ruku vodom i sapunom ili sredstvom za čišćenje ruku na bazi alkohola odlična preventivna mera. Osim toga, neophodna je i česta dezinfekcija površina koje su izložene stalnom kontaktu sa ljudima.
Da li bi trebalo da nosimo zaštitne maske?
U ovom slučaju neophodno je da pacijenti slede uputstva Zavoda za javno zdravlje u njihovim državama (ili gradovima ukoliko se situacije međusobno razlikuju od grada do grada).
Trenutno se maske ne preporučuju široj svetskoj javnosti. Rizik od zaraze virusom u SAD-u još uvek je nizak, jer za sada ima malo dokaza o prenosu virusa u zajednici. U trenutku objavljivanja ovog teksta u SAD-u npr. zabeležen je samo jedan slučaj zaraze kod osobe koja nije putovala u Kinu niti je bila u bliskom kontaktu sa putnicima iz Kine. Iako postoje neki potvrđeni slučajevi COVID-19 u SAD-u, mnogo je verovatnije da tamošnji stanovnici obole od „običnog“ gripa, od kojeg je do sada u SAD obolelo preko trideset miliona stanovnika.
Neke zdravstvene ustanove nalažu ljudima da nose masku pod određenim okolnostima. Maske je neophodno nositi ukoliko su putovali iz grada Vuhana u Kini ili iz okolne pokrajine Hubej. Sa druge strane preventivne mere se sprovode i ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđen slučaj oboljevanja od COVIDA-19 virusa.
Ukoliko primetite bilo kakve respiratorne simptome poput kašlja ili kijanja, preporučuje se da nosite masku, pre svega sa ciljem da zaštitite druge od potencijalne zaraze i zaustavite dalje širenje virusa. Ovo može pomoći u zadržavanju sluzi koja sadrži bilo koju vrstu virusa, uključujući i grip. Na taj način se mogu zaštiti osobe sa kojima zaraženi stupaju u bliski kontakt. (maska bi trebalo da zaštiti od širenja virusa osobu na razdaljini od minimum 1.8 do 2 metra, ne preporučuje se bliži kontakt od tog, čak ni u slučaju kada zaražena osoba nosi masku).
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti nudi više informacija o maskama. SZO objavila je video-zapise i ilustracije o tome kada i kako pravilno koristiti masku. (https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/advice-for-public/when-and-how-to-use-masks)
Da li osobe sa slabim imunitetom treba preventivno da nose maske?
Ukoliko je kod osobe došlo do pada imuniteta usled (hronične ili trenutne) bolesti ili procesa lečenja, potrebno je da ona obavi razgovor sa svojim lekarom o tome da li je neophodno nošenje maske u određenim situacijama. Trenutno se nalazimo usred epidemije gripa u Srbiji, tako da ne govorimo isključivo i konkretno o korona virusu.
Postoji i pojava ograničenih slučajeve COVID-19 u Evropi, ali nema dokaza o neprekidnom prenošenju s osobe na osobu u našoj zajednici. U ovom trenutku, ne bi imalo smisla da neko kome je oslabljen imunitet nosi masku kako bi smanjio opšti rizik od zaraze COVID-19 virusom. Međutim, ukoliko je predlog lekara takav da se savetuje nošenje maske u javnim prostorima zbog posebno ranjivog imunološkog sistema, neophodno je pridržavati se tog saveta. Ali ukoliko nošenje maske nije preporučeno u svrhu zaštite od gripa i brojnih drugih respiratornih virusa, tada nema nikakvog razloga savetovati nošenje maske za zaštitu od COVID-19.
Da li je bezbedno primati pošiljke iz Kine?
Nema razloga sumnjati da paketi iz Kine sadrže COVID-19 virus. Zapamtite, u pitanju je respiratorni virus sličan gripu. Za vreme sezone gripa ne prestajemo da primamo pakete iz Kine. Trebalo bi slediti istu logiku i u ovoj, nesvakidašnjoj situaciji. Ne postoji mogućnost prenošenja virusa putem pošiljke poslate iz Kine.
Može li se virus preneti ukoliko zaražena osoba priprema hranu?
Još uvek učimo o načinu na koji se prenosi virus COVID-19. Nije potpuno jasno da li je to moguće, ali ako jeste, onda je u pitanju nešto nesvakidašnje što odstupa od opštih pravila. Prisustvo COVID-19 i ostalih korona virusa u stolici nekih pacijenata, ukazuju na to da trenutno ne možemo isključiti mogućnost prenošenja virusa od zaražene osobe, putem hrane koju je ona spremala. Ipak, najverovatnije je da virus biva ubijen u trenutku kuvanja.
Da li bi trebalo putovati avionom sa decom?
Po ovom pitanju savetuje se pridržavanje svega što nalaže Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u vezi sa putovanjima regulatornih agencija. Ipak, neophodno je shvatiti da se situacija vrlo brzo menja, tako da se pravila u vezi sa putovanjima i „zabranjenim zonama“ menjaju iz minuta u minut. Prilikom ovog pisanja većina putovanja širom sveta je neograničena (izuzeci su Kina, a sada već i Južna Koreja).
Naravno, ukoliko osoba ima groznicu i respiratorne simptome, ne bi trebalo da leti, kako bi zaštitila ostale putnike od potencijalne zaraze. Svako ko ima temperaturu i respiratorne simptome, a ukrcava se u avion, trebalo bi da nosi zaštitnu masku.
Da li postoji vakcina protiv korona virusa?
Vakcina trenutno ne postoji, iako naučnici trenutno rade na njoj. Naučnici su 2003. godine pokušali da patentiraju vakcinu koja bi sprečila širenje SARS-a, ali se epidemija završila pre nego što su obavljena klinička ispitivanja vakcine.
Postoji li provereni tretman lečenja od korona virusa?
Trenutno ne postoji jedinstven antivirusni tretman za novi koronavirus. Lečenje je baš iz tog razloga usporeno. Neophodno je zaraženom pacijentu davati dosta tečnosti i lekove za skidanje temperature. Kod težih slučajeva neophodno je omogućiti pacijentima dovod kiseonika veštačkim putem. Kritični bolesnici će možda morati da budu priključene na respirator, kako bi im bilo omogućeno disanje. Bakterijska infekcija može da zakomplikuje virusnu infekciju. Pacijentima će biti neophodna antibiotska terapije u slučajevima pojave bakterijske pneumonije.
Ispituju se antivirusni tretmani koji se koriste za tretman kod HIV pozitivnih pacijenata.
Nema dokaza da će suplementi, poput vitamina C ili probiotika, doprineti bržem oporavku.
Kako se sa sigurnošću može potvrditi pristustvo korona virusa?
Neophodno je obaviti specijalizovani test kako bi se potvrdilo da je osoba obolela od virusa COVID-19. Većina testiranja u SAD-u sprovedena je pod okriljem Centra za kontrolu bolesti. Međutim, cilj je poslati setove za testiranje državnim laboratorijima kako bi se testiranje moglo obaviti lokalno. Ovo bi znatno olakšalo proces detekcije obolelih.
U kojoj meri je korona virus smrtonosan?
Odgovor na ovo pitanje i dalje nije moguće dati. Međutim, podaci sugerišu da su mnogi ljudi imali blage slučajeve virusa i oporavili se bez posebnog lečenja.
Pri samom početku širenja epidemije, izgledalo je kao da je oko 20% slučajeva bilo ozbiljno. Ljudi su razvili akutni respiratorni sindrom (ARS), koji uzrokuje punjenje tečnošću malih kesica vazduha koje se nalaze u plućima, zbog čega pacijent nema dovoljno kiseonika koji dospeva u krvotok.
Od 25.02.2020, broj prijavljenih potvrđenih slučajeva i broj smrtnih slučajeva u Kini ukazuju na to da je stopa smrtnosti otprilike oko 3%. Važno je imati na umu i to da u periodu rane epidemiji postoji fenomen vrha ledenog brega usled kojeg se najviše pažnje posvećuje težim slučajevima. Sa druge strane blage ili asimptomatske slučajeve zanemarujemo, pa se čini da je smrtnost veća nego što zapravo jeste. To se može dogoditi kada govorimo o smrtnosti do 3%. Suprotno tome, SARS je imao smrtnost od oko 10%; stopa smrtnosti MERS-a bliža je 30% do 40%. Čini se da je potvrđeno mnogo više slučajeva COVID-19 nego kod SARS-a i MERS-a.
Kako treba da se ponaša osoba koja sumnja da je zaražena korona virusom, ili da je njeno dete zaraženo virusom? Treba li otići u Urgentni centar, Dom zdravlja ili na neko treće mesto?
Ukoliko primetite bilo kakve simptome virusa, prvi korak je da se obratite svom izabranom lekaru za savet. Ukoliko živite u Srbiji i primetite neki od simptoma, najverovatnije je zapravo reč o gripu ili drugoj virusnoj bolesti.
Ukoliko nemate izabranog lekara kojem se možete obratiti i ukoliko brinete da vi ili vaše dete imate koronavirus, možete se obratiti lokalnom Domu zdravlja. Oni vas mogu dalje usmeriti na najbolje mesto za procenu bolesti i lečenje u vašem gradu.
Samo osobe sa simptomima teške respiratorne bolesti treba momentalno da potraže medicinsku pomoć u Urgentnim medicinskim ustanovama. Teški simptomi su ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, visoke ili vrlo niske temperature, zbunjenost, otežano disanje, jaka dehidracija. Ipak, u Srbiji još uvek nema zabeleženih slučajeva korona virusa, tako da je dovoljno obratiti se lokalnoj Zdravstvenoj ustanovi.
Da li pacijenti koji su preležali korona virus i dalje mogu biti prenosioci?
Ljudi koji su preležali koronavirus trebalo bi da sarađuju sa medicinskim osobljem i nadležnima koji pružaju usluge obolelima. Takođe, treba uspostavizi saradnju i sa svim javnim zdravstvenim telima, u cilju potvrde toga da više nisu zaraženi. Nakon zvanične potvrde, osoba koja je preležala korona virus može nastaviti neometano kretanje i neće biti u stanju da prenosi virus.
