Svrab u nosu, usnoj duplji, grlu, očima, zatim kijanje, zapušen nos i sekrecija, suzenje očiju – neki su od simptoma koji ukazuju na alergijski rinitis. Ukoliko se zapostavlja i ne leči, može doći do razvoja bronhijalne astme, što je slučaj kod 30 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom.
S proleća i jeseni naglo se pogoršavaju simptomi sezonskog alergijskog rinitisa, dok reakcija na pojedine alergene može da se javi u bilo koje doba godine. Alergijski rinitis predstavlja neinfektivnu epidemiju 21. veka i smatra se da će u ovoj godini svaki drugi stanovnik bolovati od istog, kaže internista- alergolog i klinički imunolog u Polikinici Alfa Medika prim. dr sci. med. Jasminka Šojić Rajčić.
– To je alergijska imunska reakcija nastala kao rezultat izlaganja alergenima spoljne sredine, u genetski predisponiranih osoba. Kontakt sa određnim alergenom dovodi do oslobađanja medijatora alergijske reakcije prvenstevno iz masti ćelija. Delovanjem tih medijatora na krvne sudove, glatke mišiće i žlezde dolazi do ispoljavanja kliničke slike alergijskog rinitisa: kijanje, sekrecija iz nosa, zapušenost nosne sluznice, svrab očiju – objašnjava dr Šojić Rajčić.
Naglašava da za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana, klinička slika alergijskog rinitisa traje duže i obično se ponavlja u određeno vreme, to jest prilikom izlaganja alergenima. Dok, za razliku od aktulene epidemije Covida -19, kod alergijskog rinitisa ne postoji povišena temperatura.
Uzroci alergijskog rinitisa
– U ispoljavanju kliničke slike alergijskog rinitisa najznačajniju ulogu imaju inhalacioni, odnosno respiracioni alregeni, koji su najčešće u kontaktu sa respiratornom sluznicom. Obično vode poreklo od prirodnih organskih izvora kao što su kućna prašina, poleni, buđ, produkti i delovi insekata i životinja. Treba istaći i značaj hemijskih agenasa radnog mesta kao jedan od uzroka rinitisa ili astme – kaže dr Šojić Rajčić.
Alergijski rinitis može biti sezonski i perenialni.
– U najčešće sezonske alergene spadaju poleni, buđ i insekti. Poleni drveća prisutni su u vazduhu već od februara meseca. Vrh sezone cvetanja polena trava je od kasnog proleća do sredine leta. Najizraženije cvetanje polena korova je kasno leto i rana jesen – ukazuje sagovornica.
Za većinu perenilanih alergijskih rinitisa najodgovorniji alergen je kućna prašina, buđ, epitel životinja (perut) i određeni biljni produkti.
– Kućna prašina predstavlja mešavinu grinja, epitela životinja, delova insekata, biljnih vlakana i drugih čestica. Životinjski antigeni su veoma moćni antigeni i to najčešće konja i mačaka. Iznenadne i burne reakcije mogu nastati čak i bez direktnog kontakta sa životinjom, već samo sa područjima kontimiranim epitelom, dlakama, pljuvačkom ili urinom – napominje doktorka i dodaje:
– Mnogi drugi respiratorni alergeni mogu izazvati perenialene ili sporadične simptome u šta spada koren irisa, seme pamuka i lana koje se može naći u stočnoj hrani, veštačkim đubrivima, tapetiranom nameštaju, bilji lepkovi koji se nalaze u praškovima za proteze, pastama za zube, preparatima za negu kose, u kozmetici, štamparskoj i prehrambenoj industriji.
Buđ i polen
Posebno mesto među respiratornim alregenima ima i buđ, jer se može naći kako u zatvorenim tako i u otvorenim prostorima.
– Najvažnije gljivice u slobodnom prostoru su Alternaria i Cladosporium, takođe i buđi čađi i rđe. Penicillium i Aspergilus su najčešće buđi nađene u podrumima, posteljini i vlažnim zatvorenim prostorijama. Dok je za alergene polena tipično da se prenose vetrom u toku suvog vremena a uklanjaju iz vazduha u vreme kiše, veliki broj spora buđi sreće se u toku oblačnog i maglovitog vremena. Takođe, treba istaći da je najveća koncentracija polena u jutarnjim satima i pri vetrovitom vremenu – kaže dr Šojić Rajčić.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza alergijskog rinitisa postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kao i niza alergoloških testova. Osnovni cilj lečenja je poboljšanje kvaliteta života takvih pacijenata i prevencija nastanka bronhijalne astme.
Tri osnovna terapijska postupka:
1. Izbegavanje kontakta sa određenim alergenom
To uglavnom nije moguće, te se savetuje nošenje pogodnih maski da bi se smanjila izloženost alergenima.
– U slučaju senzibilizacije na kućnu prašinu neohodno je da sredina u kojoj takav pacijent boravi ima u svom okruženju što manje stvari koje prikupljaju prašinu, koriščenje prekrivača za pod koji se lako mogu prati. Za smanjenje buđi u zatvorenim prostorima od koristi su aparati za uklanjanje vlage u vazduhu – kaže dr Šojić Rajčić.
2. Farmakoterapija
Terapija lekovima je glavni oslonac lečenja alergijskog rinitisa.
– Podrazumeva primenu antihistaminika, zatim inhalacionih, nazalnih koritikosteroidnih lekova, kao i stabilizatora masti ćelija. Inhalacioni kortikosteroidni lekovi deluju lokalno i nemaju sistemskih dejstava. Najčešći neželjeni efekti primene ovih lekova su pečenja sluznice nosa, iritacija i krvarenje iz nosa – navodi doktorka.
3. Imunuterapija
Imunoterapija modifikuje imunski odgovor, odnosno pomaže organizmu da u sledećim sezonama i kontaktima sa alergenima nema uobičajnu burnu reakciju.
– Sprovodi se kod pacijenata kod kojih farmakoterapija nije dovela do poboljšanja kliničke slike, kod bolesnika koji ne žele da budu na farmakoterapiji ili, pak, kod bolesnika kod kojih je farmakoterapija izazvala neželjene reakcije. Alergen specifična imunoterapija dovodi do smanjenja tegoba i potrebe za lekovima prosečno za 45 odsto i bolji je efekat kod pacijenata koji su senzibilisani na polene – kaže dr Šojić Rajčić i dodaje da može da se sprovodi u vidu potkožnih injekcija ili kao oralna imunoterapija.
Preventivne mere
S obzirom da alergeni ne mogu da se izbegnu, važno je pridržavati se određenih mera kako bi se iole smanjio kontakt sa njima.
– Preventivne mere podrazumevaju da pacijent skine odeću i obuću koju je nosio u spoljnoj sredini i da se istušira kako bi se sprali alergeni. Veš ne bi trebalo da se suši napolju. Za rashlađivanje prostorija koristiti klima uređaje sa filterima za pročišćavanje vazduha, otvarati prozore kada je kiša jer je tada manja koncentracija polena. Izlaziti iz stana predveče, a u vreme cvetanja polena zatvoriti prozore automobile. Ukoliko je pacijent alergičan na kućnu prašinu u spavaćoj sobi izostaviti stari koje privlače prašinu, brisati prašinu vlažnom krpom – ukazuje dr Šojić Rajčić.
Kritična koncentracija polena ambrozije
Prema rečima sagovornice, koncentracija polena izražava se brojem zrna polena u kubnom metru vazduha za 24 sata.
– Koncentracija više od 30 polenovih zrna u kubnom metro vazduha predstavlja kritičnu koncentraciju polena koji dovodi do alergijskih reakcija predisponiranih osoba i pogoršanja tegoba kod bolesti disajnih puteva. Međutim, ta kritična koncentracija za pojedine polene je i niža, pa je tako za polen ambrozije dovoljno osam polenovih zrna u kubnom metru vazduha dovoljno da izazove alergijsku reakciju – upozorava dr Šojić Rajčić.
Unakrsna reakcija polena i hrane
– Kod nekih pacijenata postoji ukrštena reaktivnost između pojedinih polena i hrane, a nastaje jer su neki polenski alergeni po strukturi slični pojedinim belančevinama u namirnicama. Dokazana je ukrštena reaktivnost između polena breze i jabuke. Ove alergije se obično ispoljavaju pojačanom sekrecijom iz nosa, gušenjem sa sviranjem u grudima, otokom mekih tkiva lica – kaže dr Šojić Rajčić.
