Jesenje alergije su pred vratima i mnogim ljudima predstavljaju veliki problem u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, budući da su simptomi vrlo neprijatni. Čini se da ljudi koji generalno imaju problem sa alergijama nikada nemaju mira, budući da odmah nakon alergije na polen, dolaze jesenje alergije (najčešće na ambroziju). U nastavku teksta pročitajte koje su to najučestalije jesenje alergije i kako da se izborite sa njima.
Koji su najčešći izazivači jesenjih alergija?
Ambrozija
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja počinje cvetati pred kraj leta, do početka prvih mrazeva u poznu jesen. Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na njen polenov prah. Svaka biljka ambrozije proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa čak i kada sama biljka nije u vašoj blizini, već kilometrima dalje.
Buđ
Buđ takođe može biti veliki izazivač alergije, budući da se spore buđi vrlo lako prenose vazduhom. Odgovara im vlažna sredina, tako da su im mesta poput podruma, kupatila i vlažnih gomila opalog lišća idealna mesta za razmnožavanje.
Grinje
Iako grinje dominiraju u toku vlažnih letnjih meseci, često se dešava da se počinju razmnožavati pri prvom paljenju grejanja u toku jesenjih meseci. Grinje kroz vazduh dospevaju u nos, što uzrokuje pojavu alergijskog rinitisa.
Jesenje alergije gotovo uvek zahvataju ljude koji su alergični na polen, budući da se u ovom periodu alergeni najviše nalaze u biljkama poput ambrozije i divlje trave.
Simptomi
Simptomi koje uzrokuju pomenuti alergeni se pojavljuju u obliku alergijskog rinitisa i mogu biti blagi, umereni i jaki. Blage alergijske reakcije podrazumevaju osip, svrab, zapušen nos i suzenje očiju. Umerene alergijske reakcije se šire na druge delove tela u vidu svraba i otežanog disanja. Jake alergijske reakcije se pojavljuju naglo i iznenada i mogu biti opasne po život. Obuhvataju čitavo telo i počinju blagim svrabom očiju i lica, ali u roku od nekoliko minuta mogu prerasti u ozbiljne simptome poput otoka koji zatvaraju disajne puteve, zatim bolova u stomaku, povraćanja dijareje itd. Srećom, retko se pojavljuju.
Prevencija
Ukoliko vam je alergo testovima dijagnostikovana alergija na ambroziju, grinje, buđ ili na neku drugu vrstu alergena, najbolje je izbegavati mesta na kojima ih ima najviše. Ako su vam alergijske reakcije veoma izražene, lekar će vam preporučiti lekove kojima možete držati rinitis pod kontrolom. Drugi vid prevencije je imunoterapija, kojom se ojačava imuni sistem, zbog čega se značajno smanjuje preosetljivost organizma na alergen. Ukoliko vam jesenje alergije izazivaju burne simptome, imunoterapijom ih možete držati pod kontrolom čak i do nekoliko godina. Alergija se, nažalost, ne može trajno izlečiti, ali se svakako njeni simptomi mogu uspešno kontrolisati.
Saveti
- Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća;
- Držati prozore od stana ili automobila zatvorenim, da bi se sprečio ulazak polena;
- Ako je vetrovito, ostati u kući jer se polen prenosi vetrom;
- Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi se sprečilo taloženje polena po vešu);
- Redovno usisavati stan, brisati prašinu i prati podove;
- Izbegavati boravak na mestima na kojima ima nataloženog mokrog lišća;
- Povećati unos namirnica bogatih vitaminima (sveže voće i povrće), sa ciljem prirodnog ojačavanja imuniteta i smanjivanja alergijskih reakcija.
