gif

Pozovite call centar

011/311-85-92

ili

zakažite pregled

Online formularom

zakažite pregled

Jačanje imunog sistema u doba COVID-19

Za borbu protiv virusa jak imunitet je prva linija odbrane, zato je važno unositi što više vitamina i minerala kojih ima u voću i povrću, kao i vitamina D i cinka. Međutim, ne treba zanemariti uticaj stresa, sna i umerene fizičke aktivnosti na imuni sistem.

U trenutku kada se cela planeta bori sa pandemijom virusa korona, osim higijenskih mera i izbegavanja socijalnih kontakata, značajno mesto zauzima i adekvatan odgovor imunog sistema.  Zbog toga treba kontinuirano da radimo na očuvanju našeg imuniteta, kaže primarijus dr Jasminka Šojić Rajčić, internista-alergolog i klinički imunolog u Poliklinici “Alfa Medika”.

– Danas, kada ne znamo mnogo o Kovid 19 virusu, jedino efikasna mera u borbi protiv epidemije ovog virusa je vakcinacija. Međutim, sve preporuke o zdravoj ishrani i navikama, svakako imaju svoje mesto u borbi protiv ove epidemije. Veoma je bitno da sačuvamo kako svoje fizičko, tako i psihičko zdravlje – ističe dr Šojić Rajčić.

Dodaje da od stila života, genetike, ali i životnih okolnosti zavisi kakav će biti imunitet.

– Imunitet predstavlja sposobnost organizma da se bori protiv mikroorganizama (bakterija, virusa, parazita). Ukoliko pacijent ima učestale infekcije, herpese, subfebrilne temperature, česte alergije, možemo da pomislimo da se radi o pacijentu sa oslabljenim imunitetom – ukazuje doktorka.

 

Šta sve utiče na pad imuniteta

Prema rečima dr Šojić Rajčić, najčešći uzroci slabljenja imuniteta su razna obolenja, nedostatak sna, stres, manjak fizičke aktivnosti, kao i nepravilna ishrana.

– Najveći neprijatelj imunološkog sistema predstavljaju slobodni radikali. Oni oštećuju zdrave ćelije i menjaju njihovu strukturu, što za posledicu ima ispoljavanje različitih obolenja. Jedan od najjačih antioksidanasa je vitamin C koji neutrališe delovanje slobodnih radikala. Drugi važan antioksidans je vitamin E koji usporava starenje ćelija, a stimiliše one ćelije koje su značajne u odbrani organizma od infekcija – objašnjava doktorka.

Naglašava da je najmanje šest do osam sati sna bitno za naš imunitet, ali i umerena fizička aktivnost.

– San je veoma bitan jer se tokom noći obnavlja hormon melatonin koji direktno utiče na timus i naš imunitet. Redovna fizička aktivnost pomaže funkciju neutrofilnih ćelija koje su značajne u odbrani od mikroorganizama. S druge strane, dugotrajni stres dovodi do poremećaja u endokrinom sistemu, do povećanog lučenja takozvanog ‚‚hormona stresa” iz kore nadbubrežnih žlezda, a to rezultira smanjenoj funkciji imunog sistema – upozorava sagovornica.

 

Hrana koja jača imunitet

Savet je da se iz ishrane izbace veštački šećeri (saharoza), ali i umereno unošenje voćnog šećera (fruktoze).

– Beli rafinisani šećeri, gazirana pića se ne savetuju jer povećavaju nivo insulina u krvi, a posledica toga je niz imunoloških i endokrinoloških procesa koji doprinose smanjenu imuniteta. S druge strane, unošenje vitamina C, kao snažnog antioksidansa, može se nadoknaditi putem zelene salate, paprike, jabuka, limuna, brokolija, kiselog kupus, bibera. Unošenjem ribjeg ulja, hrane sa celim zrnom pšenice unosimo vitamin E, kao drugi snažan antioksidans – napominje dr Šojić Rajčić.

Dodaje da su karotenoidi takođe antioksidansi, koji pomažu u jačanju imuniteta jer utiču na stvaranje limfocita.

– Najbolji izvor karotena su crveno, žuto i naranđasto voće i povrće, kao što šargarepa, bundeva, paradajz. Zatim, konzumiranjem morske ribe, guščijeg mesa unosimo omega tri masne kiseline koje podižu antinflamacione citokine koji, pak, onemogućavaju umnožavanja virusa. Imajuću u vidu značaj unošenja cinka u organizam, treba naglasiti da, shodno tome treba unositi namirnice kao što su jaja, pileće i ćureće meso, tunjevina, školjke, bademi seme bundeve, pasulj…

 

Vitamini i minerali kroz suplemente

Brz način života i i svakodnevni način ishrane sigurno ne obuhvata i dovoljan unos vitamina i minerala, te ih je nophodno unositi u organizam putem dodataka ishrani. Unos vitamina D je, kaže doktorka Šojić Rajčić, od ključnog značaja za podizanje imuniteta u borbi protiv virusnih infekcija.

– Optimalna koncentracija vitamina D u krvi podstiče borbu protiv virusa, a veliki je značaj njegovog uticaja na imune ćeluje. Cink je veoma bitan mineral za održavanje sluznice kako disajnih puteva, tako i sluznice digestivnog trakta. Sprečava umnožavanje virusa a doprinosi povećanju broja limfocita. Organizam ga ne stvara, te ga je bitno unositi u organizam. Značajno je i unošenje beta glukana u organizam jer poboljšava rad imunološkog sistema, jačajući odbrambene sposobnosi makrofaga, neutrofila i ćelija ubice, ćelija koje su značajne u borbi protiv virusa i baketrija.

 

Topla voda, čaj od šipka, matičnjaka i lipe

– Savetuje se uzimanje toplih napitaka na svakih 15 minuta, kako bi se podstaklo izlučivanje virusa iz organizma, a i time sprečavamo i dehidrataciju organizma. Topla voda, s druge strane, utiče i na bolje varenje hrane, osobađanje enzima pankreasa što je voma veoma bitno za održanje našeg imuniteta. Čaj od šipka je pun vitamina C i flavonoida. Zbog svog sastava, savetuje se i konzumiranje čaja od matičnjaka i lipe, koji imaju umirujuće dejstvo i dobri su u borbi protiv virusa – ukazuje dr Šojić Rajčić.

 

Prirodni recept:

Topli napitak od meda, limuna i đumpira

Prema rečima sagovornice, prirodni recepti imaju svoje mesto u našoj ishrani i borbi protiv infekcija. Stoga, preporučuje kombinaciju meda, limuna i đumbira u vidu toplog napitka.

– Limun je već pomenut zbog sadržaja vitamina C, kao snažnog antioksidansa. Đumbir, zbog svog sastava gingerola, bogat je vitaminom B6, magnezijumom, ima antizapaljensko, antikancerogeno i antipiretsko dejstvo, pa ga je preporučljivo uzimati u borbi protiv virusnih infekcija. Med, takođe, ima svoje antibakterijsko i antivirusno delovanje – kaže dr Šojić Rajčić.