facebook
gif

Pozovite call centar

011/311-85-91

ili

zakažite pregled

Online formularom

zakažite pregled

Ispitivanje funkcije pluća – Spirometrija

Ispitivanje funkcije pluća

Ispitivanje funkcije pluća – Spirometrija je ispitivanje ventilacijske funkcije pluća, odnosno ispitivanje nekih statičkih i dinamičkih plućnih volumena i kapaciteta. Koristi se u otkrivanju i praćenju astme, hronične opstruktivne bolesti  pluća (HOBP-a) i drugih  bolesti pluća. Ispitivanje traje oko 15 minuta.

Spirometrija predstavlja najznačajniji test za ispitivanje plućne funkcije za lekara specijalistu pulmologije. To je test koji je veoma bitan da lekar pulmolog vidi kako Vaša pluća rade, a za pacijenta je potpuno bezbolan, brz i nije težak.

Aparat koji se koristi u spirometriji zove se spirometar. Njime se ispituje funkcija pluća, odnosno ventilacija pluća. Kada se dobije rezultat koji se ispisuje u vidu dijagrama i brojnih krivih, onda se ove, dobijene vrednosti upoređuju s rezulatima u tablici na osnovu pola, visine, težine i godina starosti pacijenta.

Ispitivanje funkcije pluća  – INDIKACIJE

  • U  cilju otkrivanja i dokazivanja astme, hronične opstruktivne  bolesti pluća (HOBP), hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema, plućne fibroze…
  • U cilju praćenja efekata i uspešnosti terapije kod bolesnika koji imaju već boluju od ovih bolesti.

Ispitivanje funkcije pluća – KAKO SE IZVODI:

  • Spirometrija  je ispitivanje koje se obavlja tako što dišete u cev vezanu za aparat koja se zove spirometar. Pre nego što počnete sa obavljanjem testa medicinski radnik će Vam detaljno objasniti tehniku izvođenja testa.  Potrebno je pažljivo slušate instrukcije i poželjno je da postavljate pitanja ukoliko Vam nešto nije jasno. Ispravna tehnika izvođenja testa je neophodna da bi rezultati ispitivanja bili tačni.
  • Tokom ispitivanja sedećete na stolici, medicinski radnik će Vam postaviti štipaljku na nos. Sa spirometrom ste spojeni preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog ispitanika menja. Usnik morate obuhvati usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete.
  • Prvo ćete lagano disati kroz usnik. Nakon toga medicinski radnik će Vas zamoliti da lagano izduvate sav vazduh iz pluća, udahnete maksimalno, zadržite dah, čvrsto stisnete usne oko usnika i što jače i brže izduvate sav vazduh iz pluća (dok se pluća potpuno ne „isprazne“). Posle ovog možete disati normalno i odmoriti se.
  • U cilju tačnosti i ispravnosti rezultata testa potrebno je ispitivanje ponoviti 3 puta.

Ispitivanje funkcije pluća

Ispitivanje funkcije pluća – POTENCIJALNI RIZICI

  • Spirometrija  je veoma retko praćena komplikacijama. Kratkotrajno  nakon  testa  možete osećati nedostatak vazduha ili vrtoglavicu.
  • Spirometriju ne treba da radite ukoliko ste nedavno imali srčani udar ili druge srčane probleme.

Ispitivanje funkcije pluća – PRIPREMA:

  • Potrebno je uzimanje određenih lekova izostaviti pre ovog ispitivanja, ukoliko Vam je to lekar naglasio (kratko-delujuće ß2 – agoniste treba izostaviti 6 sati pre spirometrije, dugo-delujuće ß2 –  agoniste 12 sati, Ipratropium i Fenoterol 6 sati, a Tiotropium 24 sata).
  • Obucite komotnu odeću koja će Vam omogućiti da nesmetano obavite ispitivanje.
  • Pre spirometrije nemojte imati obilan obrok.

Spirometrija može neposredno da ukaže na dijagnozu kada su u pitanju bolesti gde dominiraju poremećaji funkcije. Bitna je u proceni podobnosti bolesnika da se podvrgne agresivnim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, praćenju toka bolesti, evaluaciji učinka lečenja i proceni radne sposobnosti ispitanika. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu da utiču na disanje.

Spirometrijska ispitivanja

Spirometrijskim ispitivanjem se određuju plućni volumeni (disajni volumen, inspiratorni rezervni volumen, ekspiratorni rezervni volumen) i kapaciteti (vitalni kapacitet, inspiratorni kapacitet), kao i disajni volumeni u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni). Tokom manevra forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1) kao i brzine protoka u krivoj protok/volumen.

FEV1 je vrednost koja se često koristi za ocenu prolaznosti disajnih puteva, kao i odnos FEV1 i FVC. Vrednosti dobijene tokom spirometrijskih testova porede se s referentnim vrednostima za određen pol, uzrast i visinu i izražavaju se u procentima ostvarenja predviđenih vrednosti.

Tumačenjem dobijenih rezultata spirometrije razlikujemo normalno disanje od opstruktivnog ili restriktivnog tipa disanja.

Ispitivanje funkcije pluća

Donja granica normale je 80% referentnih vrednosti za vrednosti parametra FVC i FEV1. Pri tumačenju rezultata treba biti veoma oprezan.

  • FEV1/FVC – odnos količine u prvoj sekundi sa celokupnom količinom koju možete da izduvate
  • PEF – maksimalna brzina izduvavanja vazduha
  • VC –  je vitalni kapacitet pluća

 

Ispitivanje funkcije pluća – Rezultati ispitivanja

Rezultati testova spirometrije se porede sa nalazima drugih dijagnostičih metoda (RTG, fizikalni pregled, krvne analize…). Na taj način tek postavljamo konačnu dijagnozu. Jedna te ista vrednost ima potpuno različata značenja kod različitih bolesti.

Dakle, ova metoda se koristi za postavljanje dijagnoze nekih plućnih oboljenja, a pre svega hronične opstruktivne bolesti pluća i procene težine iste. Ona se takođe koristi u dijagnostici astme, bronhiektazija, emfizema pluća, tumora pluća i cistične fibroze. Pored toga, ova metoda je od velike koristi i za procenu efekta terapije koja se primenjuje u lečenju ovih bolesti. U tom smislu spirometrija se često kombinuje sa tzv. bronhodilatatornim testom. Ovaj test podrazumeva inicijalno izvođenje procedure, a potom ponavljanje iste posle jednokratne aplikacije bronhodilatarnog leka (Ventolin, Berodual). Spirometrijskim ispitivanjem posle davanja bronhokonstriktornih supstanci može da se utvrdi postojanje bronhijalne hiperreaktivnosti karakteristične za astmu.

Spirometrija se često koristi i za procenu radne sposobnosti u nekim profesijama te za procenu sposobnosti ronjenja. Spirometrija može da se koristi za praćenje progresije bolesti, ali interval između dva merenja ne treba da je kraći od 12 meseci.

  • FEV1 je forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi,maksimalno izdahnuta količina vazduha u prvoj sekundi. Kod zdravih osoba je iznad 80%, njegovo smanjene je znak opstrukcije.
  • VK je vitalni kapacitet, količina vazduha koja se može maksimalno udahnuti ili izdahnuti, normalno oko 5 litara. Njegovo smanjenje je znak restriktivnih bolesti pluća.

 

Kada se radi spirometrija? 

Spirometriju je potrebno izvršiti kod osoba koje imaju tegobe (otežano disanjeosećaj nedostatka vazduha, brže zamaranje, kašaljsklnost ka alerijamaitd)

 

Koliko su česte kontrole?

Vreme do sledećeg pregleda određuje lekar na osnovu nalaza. U slučaju normalnog nalaza sledeća kontrola može biti za godinu dana, a u slučaju da se radi o poremećenoj disajnoj funkciji po dogovoru s doktorom.

 

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i besplatnih konsultacija putem telefona: 011/311-85-91 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta poliklinike nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu polikliniuke nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte sa lekarom.