Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića koja umanjuje sposobnost srca da snabdeva organe krvlju. Za posledicu može imati srčanu insuficijenciju. Glavni tipovi su dilatativna, hipertrofična i restriktivna kardiomiopatija.
Koji su simptomi kardiomiopatije?
Bolest u početnim stadijumima može biti bez simptoma. Sa progresijom bolesti mogu se javiti sledeće tegobe:
- nedostatak vazduha pri fizičkom naprezanju, a u ozbiljnim stadijumima i u miru
- oticanje nogu, članaka i stopala
- ascites odnosno nakupljanje tečnosti u peritonealnoj šupljini sa nadimanjem stomaka
- kašalj prilikom ležanja
- umor
- palpitacije
- nelagodnost ili pritisak u grudima
- nesvestica i vrtoglavica
Koji su uzroci pojave kardiomiopatije?
Uzrok kardiomiopatije je uglavnom nepoznat. U nekim slučajevima je posledica nekog stečenog ili naslednog obolenja. Faktori koji doprinose razvoju kardiomiopatije su:
- nekontrolisana hipertenzija
- posledice prethodnih infarkta miokarda
- hronična tahikardija
- problemi sa srčanim zaliscima
- metabolička oboljenja poput dijabetesa, gojaznosti i problema sa štitnom žlezdom
- nedostatak vitamina B1
- komplikacije u trudnoći
- alkoholizam
- upotreba kokaina, amfetamina i anaboličkih steroida
- hemoterapija i radioterapija
- miokarditis
- hemohromatoza
- sarkoidoza
- amiloidoza
- bolesti vezivnog tkiva
Koji tipovi kardiomiopatije postoje?
Tipovi kardiomiopatije su:
Dilatativna kardiomiopatija podrazumeva proširenje leve ventrikule tako da više ne pumpa efikasno krv u aortu. Najčešće je posledica bolesti koronarnih arterija i srčanih udara.
Hipertrofična kardiomiopatija označava srčani mišić koji je zadebljao, a najčešće je u pitanju leva ventrikula. Zadebljanje mišića nije praćeno adekvatnim razvojem novih krvnih sudova pa je takvo srce pod rizikom od ishemije i infarkta. Provođenje signala je poremećeno pa je česta pojava aritmija i rad srca je u celini ugrožen. Može biti posledica dugotrajne hipertenzije, stenoze srčanih zalistaka, ali i nekih naslednih oboljenja.
Restriktivna kardiomiopatija znači da je srčani mišić postaje rigidan i manje elastičan pa je otežano punjenje komora u dijastoli. Redak je oblik bolesti, uglavnom nepoznatog uzroka, a nekada može biti posledica sistemskih oboljenja poput hemohromatoze.
Aritmogena desna ventrikularna displazija je takođe retka, a karakteriše je pojava ožiljnog tkiva unutar desne ventrikule što je praćeno poremećajem provođenja signala i nastankom aritmija. Uglavnom je posledica genetskih mutacija.
Koje su moguće komplikacije?
Kardiomiopatija se može komplikovati sledećim srčanim problemima:
- srčana insuficijencija koja ugrožava život jer srce nije sposobno da dostavi organima minimum potrebne krvi
- nepravilan rad srca povećava rizik od tromboze unutar srčanih komora i posledičnog moždanog udara.
- uvećanje srca onemogućava pravilno zatvaranje srčanih valvula sa pojavom insuficijencije i regurgitacije
- iznenadna smrt usled zastoja srca je moguća zbog eventualne pojave ozbiljnih tipova aritmija.
