Bubrežna hipertenzija, koja se još naziva i renovikularna hipertenzija, je stanje povišenog krvnog pritiska uzrokovano bolešću bubrega. Ovo stanje se obično može kontrolisati lekovima za krvni pritisak. Nekim ljudima sa bubrežnom hipertenzijom mogu pomoći angioplastika, stentiranje ili operacija krvnih sudova bubrega.
Koji su uzroci pojave bubrežne hipertenzije?
Bubrežna hipertenzija je uzrokovana suženjem arterija koje dovode krv u bubrege. Jedna ili obe arterije bubrega mogu biti sužene. Ovo je stanje koje se naziva stenoza bubrežne arterije.
Kada bubrezi primaju slab protok krvi, ponašaju se kao da je mali protok posledica dehidracije. Tako reaguju oslobađanjem hormona koji stimulišu telo da zadrži natrijum i vodu. Vene se pune dodatnom tečnošću, a krvni pritisak raste.
Suženjem jedne ili obe bubrežne arterije najčešće je uzrokovano aterosklerozom ili očvršćavanjem arterija. U pitanju je isti proces koji dovodi do mnogih srčanih i moždanih udara. Manje čest uzrok suženja je fibromuskularna displazija. Ovo je stanje u kome se struktura bubrežnih arterija normalno razvija iz nejasnih razloga.
Koji su simptomi bubrežne hipertenzije?
Bubrežna hipertenzija obično ne izaziva nikakve simptome. Sužavanje u arterijama se ne može osetiti. Osim ako nije izrazito visok, ni visok krvni pritisak ne izaziva nikakve simptome. Simptomi snažno povišenog krvnog pritiska uključuju:
- glavobolje
- konfuziju
- zamagljen vid
- pojavu krvi u mokraći
- krvarenje iz nosa
Velika većina ljudi sa bubrežnom hipertenzijom nikada ne doživljava ove (ili bilo koje druge) simptome. Visoki krvni pritisak je opasan, delom i zato što nema simptoma, pa oštećenje organa može nastupiti polako zbog čega ga je teško prepoznati.
Bubrežna hipertenzija može izazvati hronično oboljenje bubrega. Ovo je spor pad funkcije bubrega. Dok stanje nije dobro napredovalo, hronična bolest bubrega takođe ne izaziva nikakve simptome.
Pošto obično nema simptoma, lekar može posumnjati na bubrežnu hipertenziju ako neko ima nekontrolisan visoki krvni pritisak uprkos višestukom terapijom lekovima ili pak, ako pacijent ima neobjašnjivu hroničnu bolest bubrega.
Zbog toga ovo oboljenje može biti dijagnostikovano i od strane nefrologa, ali i od strane kardiologa. Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma, preporučuje se da se najpre obratite nefrologu, kako bi se otklonila bilo koja sumnja na potencijalno hronično oboljenje i kako bi se sprečili eventualni veći problemi u radu bubrega.
