Alergija na hranu je stanje kod koga određena namirnica pokreće abnormalnu reakciju imunog sistema.
Najnovije epidemiološke studije pokazuju da se sve više ljudi suočava sa problemom presetljivosti na hranu. Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju klasifikovala je svaku reakciju organizma na hranu kao hiperosetljivost, pri čemu se sve netoksične reakcije na hranu dele na alergije i intolerancije.
Iako se pojedini simptomi mogu preklapati, postoje jasne biohemijske i fiziološke razlike između alergije i netolerancije na hranu.
Alergija na hranu je imunološka reakcija organizma koju prati stvaranje antitela (IgE). Kod dece nastaje najčešće nakon uzimanja mleka, jaja ili oraha, a kod odraslih nakon jedenja ribe, školjki, kikirikija, oraha, začina, povrća, voća, celera, senfa, susama, kukuruza, jaja, mleka, mlečnih proizvoda, soje i proizvoda od soje.
Alergija na hranu se javlja u svim životnim dobima. Međutim, deca su sklonija tome, pogotovo ako već imaju neku alergijsku bolest (na primer atopijski dermatitis) ili su te bolesti prisutne u porodici. U poslednjih nekoliko godina, broj dece alergične na određene namirnice sve više raste. Većina dece je uzrasta od jedne do tri godine, ali ima ih i između tri i petnaest godina. Ovaj porast alergija na hranu se može objasniti na više načina: boljim otkrivanjem same alergije, ali i promenom navika u ishrani (nove namirnice, naročito susam, suvo voće sa ljuskom i egzotično voće; promena obrade namirnica; promena crevne flore…).
Koje namirnice izazivaju alergiju na hranu?
Najčešći alergeni u hrani su spojevi koji sadrže šećere i masnoće. Namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su žitarice, mleko, jaja, ribe, rakovi i školjke, soja, kikiriki, orasi, bademi, lešnici i jagode i kivi. Kod odraslih je oko 90 odsto alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. A kod bolesnika alergičnih na polen breze česta je i alergija na jabuku, sirovi krompir, šargarepu, celer, grašak i sl.
Simptomi alergije na hranu
Osobama koje imaju alergiju na hranu, izlaganje i najmanjim količinama problematične namirnice može da izazove alergijsku reakciju.
Simptomi alergije na hranu mogu da se manifestuju bilo gde i to u rasponu od 5 minuta pa do nekoliko sati nakon izlaganja. Karakteristični simptomi mogu da budu neki od nabrojanih:
- oticanje jezika, usta ili lica
- otežano disanje
- nizak krvni pritisak
- povraćanje
- dijareja
- koprivnjača
- osip koji svrbi
Manifestacija alergije može biti akutna ili, ređe, hronična. U prvom slučaju, simptomi se javljaju najmanje četiri sata pošto je dete pojelo određenu namirnicu, a u većini slučajeva, pojavljuju se odmah. Može doći do kožnog osipa, koprivnjače, bolova u stomaku ili osipa u ustima. Nekoj deci oteknu kapci ili usne. Ređe se javlja astma, čak i anafilaktički šok (poremećaj cirkulacije i disanja).
Simptomi takođe mogu biti hronični: alergija na hranu je uzrok u trideset do pedeset odsto slučajeva dermatitisa, kao i u pet odsto slučajeva hronične koprivnjače. Kod odojčeta, alergija na hranu se može manifestovati kroz usporeni rast (visina i težina), hroničnu dijareju, refluks koji traje i pored lečenja.
Zašto su alergije na hranu česte kod dece?
Probavni sistem beba i male dece je mlad i nezreo, još uvek “uči” da razlikuje strano od domaćeg, štetne tvari od bezopasnih. Tako nezreo imuni sistem je sklon da pravi greške i da korisne tvari kao što je hrana prepozna kao opasne i shodno tome pokrene čitav niz obrambenih reakcija koje dovode do oštećenja vlastitog organizma. Na sreću kako deca rastu tako sazreva i limfno tkivo creva i sluzokožne barijere pa se alergije na hranu uglavnom prerastu do školske dobi. Naravno da u samom ispoljavanju alergije ulogu, sem okoline, ima i nasleđe. Deca čiji su roditelji atopičari imaju veću sklonost ka alergijskim reakcijama, te kod njih treba obratiti posebnu pažnju na ishranu.
Atopija je nasledna sklonost da se na tvari iz okruženja odreaguje stvaranjem IgE antitela, tj. alergijom, a obično se ispoljava kao astma, alergijski rinitis ili ekcem.
Dijagnostika i lečenje
Da bismo rekli da je dete alergično na neku namirnicu moramo to i potvrditi. U dijagnostici je najvažnija dobro uzeta anamneza – podaci o alergijama u porodici, povezanost reakcije sa uzimanjem određene hrane, pri čemu je veoma korisno da roditelji vode dnevnik šta je dete jelo i da li je bilo reakcije. Prema ovim podacima odabraće se tvari na koje će se uraditi kožno testiranje (“prick test”). Rezultati se očitavaju nakon 15-20 minuta. U svrhu dijagnostike potrebno je odrediti koncentraciju ukupnog IgE u krvi. Može se uraditi i specifični IgE na odgovarajuće antigene. Od koristi su i eliminacione dijete: privremeno se iz jelovnika izbaci sumnjiva namirnica i prati se reakcija deteta.
Ukoliko primetite neuobičajenu reakciju tokom hranjenja ili vam nešto nije jasno konsultujte svog pedijatra. Nemojte na svoju ruku da izbacujete namirnice iz ishrane (to može više štetiti nego koristiti). Dijagnostika alergije na hranu je izrazito kompleksna, zahteva stručnost i iskustvo.
