fbpx

Kardiomiopatija

Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića koja umanjuje sposobnost srca da snabdeva organe krvlju. Za posledicu može imati srčanu insuficijenciju. Glavni tipovi su dilatativna, hipertrofična i restriktivna kardiomiopatija.

Koji su simptomi kardiomiopatije?

Bolest u početnim stadijumima može biti bez simptoma. Sa progresijom bolesti mogu se javiti sledeće tegobe:

  • nedostatak vazduha pri fizičkom naprezanju, a u ozbiljnim stadijumima i u miru
  • oticanje nogu, članaka i stopala
  • ascites odnosno nakupljanje tečnosti u peritonealnoj šupljini sa nadimanjem stomaka
  • kašalj prilikom ležanja
  • umor
  • palpitacije
  • nelagodnost ili pritisak u grudima
  • nesvestica i vrtoglavica

Koji su uzroci pojave kardiomiopatije?

Uzrok kardiomiopatije je uglavnom nepoznat. U nekim slučajevima je posledica nekog stečenog ili naslednog obolenja. Faktori koji doprinose razvoju kardiomiopatije su:

  • nekontrolisana hipertenzija
  • posledice prethodnih infarkta miokarda
  • hronična tahikardija
  • problemi sa srčanim zaliscima
  • metabolička oboljenja poput dijabetesa, gojaznosti i problema sa štitnom žlezdom
  • nedostatak vitamina B1
  • komplikacije u trudnoći
  • alkoholizam
  • upotreba kokaina, amfetamina i anaboličkih steroida
  • hemoterapija i radioterapija
  • miokarditis
  • hemohromatoza
  • sarkoidoza
  • amiloidoza
  • bolesti vezivnog tkiva

Koji tipovi kardiomiopatije postoje?

Tipovi kardiomiopatije su:

Dilatativna kardiomiopatija podrazumeva proširenje leve ventrikule tako da više ne pumpa efikasno krv u aortu. Najčešće je posledica bolesti koronarnih arterija i srčanih udara.

Hipertrofična kardiomiopatija označava srčani mišić koji je zadebljao, a najčešće je u pitanju leva ventrikula. Zadebljanje mišića nije praćeno adekvatnim razvojem novih krvnih sudova pa je takvo srce pod rizikom od ishemije i infarkta. Provođenje signala je poremećeno pa je česta pojava aritmija i rad srca je u celini ugrožen. Može biti posledica dugotrajne hipertenzije, stenoze srčanih zalistaka, ali i nekih naslednih oboljenja.

Restriktivna kardiomiopatija znači da je srčani mišić postaje rigidan i manje elastičan pa je otežano punjenje komora u dijastoli. Redak je oblik bolesti, uglavnom nepoznatog uzroka, a nekada može biti posledica sistemskih oboljenja poput hemohromatoze.

Aritmogena desna ventrikularna displazija je takođe retka, a karakteriše je pojava ožiljnog tkiva unutar desne ventrikule što je praćeno poremećajem provođenja signala i nastankom aritmija. Uglavnom je posledica genetskih mutacija.

Koje su moguće komplikacije?

Kardiomiopatija se može komplikovati sledećim srčanim problemima:

  • srčana insuficijencija koja ugrožava život jer srce nije sposobno da dostavi organima minimum potrebne krvi
  • nepravilan rad srca povećava rizik od tromboze unutar srčanih komora i posledičnog moždanog udara.
  • uvećanje srca onemogućava pravilno zatvaranje srčanih valvula sa pojavom insuficijencije i regurgitacije
  • iznenadna smrt usled zastoja srca je moguća zbog eventualne pojave ozbiljnih tipova aritmija.