Kijanje, pojačan sekret iz nosa i peckanje u očima uobičajene su reakcije alergičnih na polen drveća, trava i korova, na kućnu prašinu, plesni (buđ), dlake i epitel (perut) životinja. Ukoliko pacijenti imaju ove simptome, reč je o alergijskom rinitisu. Alergijski rinitis je upala nosa, koja može biti sezonska (intermitentni) ili sporadična (perenialni).
Tegobe startuju od februara kada počinju da cvetaju leska i jova, a završavaju se u novembru, s krajem cvetanja ambrozije i pelina. Dokazano je i da više od 30 zrna polena u kubnom metru vazduha izaziva reakciju. Samo osam zrna polena ambrozije dovoljno da pokrene buru. Najveća koncentracija polena drveća u vazduhu je tokom proleća, a polena trava od proleća do sredine leta. Polena korova najviše ima u kasno leto i ranu jesen. Za buđ, međutim, ne postoji sezona, odgovara joj vlaga, magla i oblačno vreme, a ima je i u prostorijama i u spoljašnjoj sredini.
Upala nosa je alergijska imunska reakcija koja je posledica kontakta sa alergenima spoljne sredine – kaže primarijus dr sci. med Jasminka Šojić Rajčić, specijalista interne medicine, imunolog-alergolog Poliklinike “Alfa MEDICA” za časopis BABY PLANETA iz maja 2019.godine. Alergičnima je dovoljan i najmanji kontakt s nekim alergenom pa da počne pojačano lučenje sekreta, zapušenost nosa i kijanje. Dokazano je, medutim, da se trećini obolelih od alergijskog rinitisa javljaju simptomi alergijske bronhijalne astme. 75% pacijenata koji boluju od bronhijalne astme imaju i rinitis, pa je izuzetno važno da lekar specijalista pacijentu postavi pravilnu dijagnozu. Ona se postavlja uz kliničku sliku i tegobe koje navodi pacijent, i obavezno pomoću testova “in vivo” i “in vitro”.
Šta je “in vivo test”?
Test “in vivo”, takozvani PRICK, radi se na koži podlaktice, jednostavan je, bezbolan i pouzdan način za brzo otkrivanje specificnih antitela koji učestvuju u imunološkim reakcijama. Ukoliko, pak, pacijent ima kontaktni dermatitis, neke druge promene na koži ili je već uzimao lekove protiv alergija, antitela koja izazivaju reakcija određuju se direktno iz krvi, testom “in vitro”. Izbegavanje kontakta sa alergenom, najbolja je prevencija alergijskog rinitisa, ali i jedna od važnih mera lečenja. Osim toga, ovo oboljenje leči se lekovima i imunoterapijom. Obolelima propisujemo antihistaminike, kortikosteroidne lekove, stabilizatore takozvanih mast ćelija koje imaju važnu ulogu u nastanku alergijskih reakcija i(ili) antiinflamacione lekove. Ako pacijent ne želi da ih uzima ili ne daju očekivane rezultate, prelazi se na imunoterapiju koja modifikuje imunski odgovor, to jest, pomaže organizmu da u sledećim sezonama i kontaktima sa alergenima nema uobičajenu burnu reakciju.
Kako se sprovodi imunoterapija?
Imunoterapija se sprovodi dugoročno, obično tri do pet godina, i daje dobre rezultate, jer se tegobe smanjuju i proređuju. Imunoterapija može da se sprovodi davanjem potkožnih injekcija ili sublingvalno. Ne daje se obolelima od karcinoma i nekih autoimunih bolesti. Za lečenje alergijskog rinitisa pacijentima pomaže i fiziološki rastvor za ispiranje nosne sluznice jer smanjuje kontakt alergena sa sluzokožom nosa. Alergeni ne mogu da se izbegnu i neophodna je prevencija kako bi se umanjio kontakt s njima. Pacijentima se savetuje da u kući skinu odeću koju su nosili napolju i istuširaju se. Važno je i to da ne suše veš napolju u vreme cvetanja, te da za rashladivanje prostorija koriste klima uredaje sa filterima i da otvaraju prozore kada je kiša jer je tada manja koncentracija polena, a da zatvore prozore automobila kada putuju.
Ukoliko su pacijenti alergični na kućnu prašinu, u spavaćoj sobi ne treba da drže suvišne predmete i materijale koji privlače prašinu. Važno je i prašinu brisati vlažnom krpom, korišćenje usisivače na paru i korišćenje lakoperivih prostirki i zavesa u stanu.
