facebook
gif

Pozovite call centar

011/311-85-91

ili

zakažite pregled

Online formularom

zakažite pregled

Dermoskopija – Pregled mladeža

Dermoskopija

Dermoskopija je bezbolna i neinvazivna dijagnostička metoda koja služi za pregled svih mladeža kao i svih drugih nejasnih promena na koži. Pregled se vrši specijalnim aparatom dermoskopom, koji lekarima omogućava znatno precizniji i dublji pregled mladeža nego što je to moguće samo “golim okom”.

Dermoskopski se zapažaju najranije i običnim pregledom nevidljive promene mladeža, a koje se dešavaju duboko u koži. Aparat registruje i najmanje promene boje, strukture dubokih slojeva mladeža, kao i najranije promene krvnih sudova, a što je od presudnog značaja za rano prepoznavanje malignog melanoma kože, ali i drugih zloćudnih karcinoma kože. Ovako rano prepoznavanje malignih promena daje šansu pacijentu i za potpuno izlečenje.

 

Istorija dermoskopije

Sa mikroskopijom površine kože se počelo 1664. godine od strane Kolhausa, a kasnije je poboljšana primenom imerzionog ulja 1878. godine od strane Abbea. Nemački dermatolog Johan Sapphier je prvi uneo svetlosni snop u instrument, a Goldman je bio prvi dermatolog koji je uveo termin dermatoskopija. Danas se operiše sa više sinonima za istu metodu tipa epiluminiscentna mikroskopija, kontaktna kožna mikroskopija, dermatoskopija, mikroskopija kože sa izvorom hladnog svetla, a od 2001. godine i Prvog Svetskog Kongresa Dermatoskopije, termin dermoskopija predstavlja oficijalan naziv metode.

 

Izvođenje tehnike podrazumeva da je sprovodi posebno obučena osoba za tu metodu

Zašto se radi pregled mladeža?

Poznato je da je pouzdanost procene melanoma golim okom oko 65%, te da se dermoskopskim pregledom procenat te procene povećava čak do 95%. Metoda podrazumeva da se inkriminisana promena vizuelno poveća i osvetli. Na taj način se promene detaljnije posmatraju. Iz ovog proizilazi da se metoda koristi i kao pomoć u dijagnostici ne samo pigmentnih, tumorskih promena na koži i sluzokoži već i zapaljenskih kao što je primer šuge.

U mnogim kliničkim studijama se pokazalo da verzirani dermatolog pravilno koristi dermoskopiju onda kada je potrebna dijagnostika melanoma pre biopsije, detekcija ranog melanoma i kao pomoć u dijagnostici drugih pigmetnih lezija. Odluka o daljim merama je uvek individualna, bazirana na razmatranjima ostalih faktora koji su prisutni kao riziko faktori za nastanak melanoma i kliničke slike lezije. Ono što dermoskopija pokazuje je veličina promene, slika pigmentne mreže, vaskularna struktura pigmentne i drugih promena.

Koje promene se dijagnostikuju dermoskopijom?

Dermoskopija je nezamenljiva metoda za pregled pigmentnih promena na koži – mladeža i za ranu detekciju melanoma.

Dermoskopija je dodatna metoda kliničkom pregledu i može da usmeri u pravcu potrebe za daljom dijagnostikom, ka uzimanju biopsije kože ili totalnom uklanjanju promene. To su situacije kada klinički pregled ne može da da odgovor da li je izgled viđene pigmentacije malignitet ili ne, te da li su viđene ivice promene možda šire u odnosu na okom viđenu sliku, a u nekim slučajevima i s poljima bez pigmentacije. Kod nekih osoba kod kojih postoje displastični mladeži – potencijalni prekursori melanoma, dermatolog traži da se na osnovu višestrukih pregleda u funkciji vremena prate eventualne promene i odluči da li je potreban dodatni tretman – biopsija ili totalno uklanjanje.

Melanom

Melanom je agresivni karcinom sa velikom smrtnošću u slučajevima kada se kasno dijagnostikuje. Pre primene dermoskopije nije bilo moguće dijagnostikovati melanom u ranoj fazi, a što je presudno za preživljavanje. Zahvaljujući dermoskopiji, u zemljama zapadne Evrope čak 80% melanoma se otkriva u veoma ranoj fazi, kada su šanse za izlečenjem velike. U našoj zemlji godišnje se dijagnostikuje 500 novih slučajeva melanoma, a samo 40% su tanki ili rano otkriveni. Dermoskopskom analizom izmenjenih mladeža, postavlja se sumnja na melanom, a definitivna dijagnoza postiže se histopatološkom analizom hirurški uklonjenih promena.

Mladeži

Zbog sve veće učestalosti tumora kože savetuje se samopregled mladeža na čitavom telu jednom u 3 meseca a preventivni dermoskopski pregled jednom godišnje. Osobe koje pripadaju visoko rizičnim grupama trebaju dermoskopiju raditi na 6-12 meseci. To su osobe koje imaju veći broj mladeza od 50, osobe sa atipičnim ili displastičnim mladežima, osobe sa porodičnom ili ličnom anamnezom o postojanju melanoma, osobe starije od 50 godina sa teškim solarnim oštećenjima kože.

Dermoskopija

 

Dermoskopija je korisna za dijagnostikovanje i razlikovanje bazoceluarnog karcinoma, seboroične keratoze, hemangioma, dermatofibroma i drugih promena na koži.

 

ABCDE algoritam

ABCDE algoritam za prepoznavanje melanoma može da bude od velike pomoći prilikom samopregleda. Ukoliko uočite nešto sumljivo, uputiće Vas na odlazak dermatologu radi daljih analiza.

Asimetrija

Melanom, kao maligna promena, raste nepravilno, i zbog toga ima nepravilan, asimetričan izgled. Benigne promene, kao što su mladeži, su uglavnom okrugle ili ovalne, pravilnog, simetričnog izgleda.

Border – granica

Melanom ima nepravilne, reckave, često i nepotpune granice. Benigne promene su jasno ograničene od okone kože.

Color – boja

Melanom često ima više boja, od svetlo do tamno smeđe, crne, plave i bele boje. Benigne promene su uglavnom ravnomerno prebojene.

Diameter – prečnik

Melanom je često veći od 5 mm u prečniku, mada može biti i znatno manji, svega 1-2 mm. Svaka promena veličine pigmentacije je važan signal da se obratite dermatologu!

Evolution – promena

Jedna od najvažnih promena jeste promena u pigmentaciji mladeža. One mogu da utiču na veličinu, oblik ili boju mladeža, a moguća je i pojava krvavljenja. Takođe je važna i dužina vremenskog perioda u kome su se te promene dogodile.

 

Šta je dermoskopska mapa?

Dermoskopska mapa predstavlja dermoskopski pregled svih mladeža na telu, sa obeležavanjem i snimanjem mladeža. Nakon odredjenog vremena, koje odredjuje dermatolog, prave se nove dermoskopske slike i vrši komparacija sa prethodnim. Tako postoji mogućnost praćenja svih mladeža, njihove evolucije i uočavanje novonastalih pigmentnih promena. Dermoskopsko mapiranje mogu raditi sve osobe, a naročito je korisno za one koji pripadaju visoko rizičnim grupama: imaju veći broj mladeža od 50, imaju atipične mladeže, posebno su izlagane suncu, imaju pozitivnu anamnezu postojanja karcinoma.

Kada je dermoskopija potrebna deci?

Kod dece je potrebno dermoskopsko praćenje urodjenih kongenitalnih mladeža, naročito prečnika većeg od 10 cm. Novi mladeži kod dece pigmentovani i nepigmentovani (ružičaste boje), koji veoma brzo rastu zahtevaju pregled dermoskopom.

ZAŠTO SE KORISTI/INDIKACIJE?

  • U ranom otkrivanju melanoma i razlikovanju malignih od benignih promena na koži.
  • Digitalna dermatroskopija je značajna za praćenje promena na koži tokom dužeg vremenskog perioda.
  • U ispitivanju i otkrivanju različitih tumora kože: bazocelularnog  karcinoma, skvamocelularnog karcinoma, dermatofibroma, seboroične  keratoze i drugih.
  • U otkrivanju šuge i stidne vaši.
  • U isptivanju baradavica; razlikovanju bradavica od drugih promena na koži.
  • U ispitivanju gljivičnih infekcija kože, ćelavosti …
  • Utvrđivanje margina pri hirurškoj eksciziji promena.

POTENCIJALNI RIZICI

Dermoskopija i melanomoskopija su potpuno bezbolne dijagnostičke metode koje ne nose rizik od komplikacija.

PRIPREMA

Nije potrebna posebna priprema za ove preglede.

NAKON DERMOSKOPIJE/MELANOMOSKOPIJE

Možete se odmah vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.

 

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i besplatnih konsultacija putem telefona: 011/311-85-91 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta poliklinike nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu polikliniuke nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte sa lekarom.