fbpx
gif

Pozovite call centar

011/311-85-91

ili

zakažite pregled

Online formularom

zakažite pregled

Bronhoskopija

Bronhoskopija

Bronhoskopija je direktno posmatranje dušnika i bronhija koj se vrši sa tankim i fleksibilnim instrumentom-bronhoskopom.

Bronhoskopija dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije, uraditi iglenu biopsiju kroz zid traheje (transtrahejski) ili bronha (transbronhno) okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sputum iz donjih disajnih puteva, isprati sekret iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža) u cilju daljih bakterioloških ili citoloških pregleda i sprovesti određene terapijske postupke.

Pri tome se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi.

Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je da zahtevaju opštu anesteziju i da je kroz njih moguće sagledati samo lobusne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha.

Fiberbronhoskopi su sastavljeni od optičkih vlakana, savitljivi su i omogućuju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop. Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fiberbronhoskop u prvi plan.

Najčešći razlog za bronhoskopiju

Bronhoskopija se izvodi u svrhu dijagnostike i terapijski. Najčešće razlog za njeno izvođenje jeste potvrđivanje prisustva i određivanje tipa neoplazmi u respiratnim kanalima i plućnom parenhimu, izlovanje mikroorganizama u situaciji kada su prisutne nejasne i uporne infekcije, biopsija hilusnih žlezda, predoperativna procena stanja i postavljanje dijagnoze intersticijskog oboljenja.

Hemoptizija, odnosno iskašljavanje krvi sa neutvrđenim poreklom je strogi indikator za pristupanje postupku bronhoskopje. Rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde ili nalaz koji potvrđuje prisustvo bakterije tuberkuloze u sputumu takođe su stanja koja zahtevaju bronhoskopiju. Dug, naporan i neobjašnjiv kašalj i šum u plućima su još neki od razloga za eventualnu bronhoskopsku analizu.

Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta u bronhoopstrukciji ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenom), laserska i krioterapija i endolumensko zračenje.

Da li je bronhoskopija bezbedna?

Postupak bronhoskopije nije bolan. Može biti neugodan, a tokom izvođenja se prate krvni pritisak i koncentracija kiseonika u krvi pacijenta. Ceo postupak sa uvođenjem u anesteziju traje od pola sata do sat vremena. Bronhoskopija je rutinski postupak za veštog hirurga i danas se često izvodi, a komplikacije su veoma retke.

Najozbiljnije komplikcije su krvarenje u toku biopsija, zastoj srca, druge disritmije srca, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije. Letalni ishodi su retki.

Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemorgijsku dijatezu. U ovakvih bolesnika, ako je  neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i sl.

Da bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. U krvi je potrebno odrediti vreme krvarenja, trombocite, eritrocite, hemoglobin, holinesterazu i elektrolite. Bolesnik se upozori da na dan pregleda ne doručkuje, ne unosi tečnost ili lekove i ne konzumira cigarete.

Nakon bronhoskopije

Nakon bronhoskopije pacijent ne bi trebalo da radi ili vozi u naredna 24 sata. Poželjno je da na operaciju dođe u pratnji druge osobe. Posle intervencije je moguće pojačano stvaranje pljuvačke, kratkotrajna promena ukusa, promuklost i suvoća grla. Ove nuspojave mogu potrajati u narednih dan ili dva i same se povlače. Hrana i piće su dozvoljeni odmah po prestanku delovanja anestetika, odnosno već za sat ili dva.

Bronhoskopija je jedan od izuzetno važnih pregleda koji omogućuje pravovremeno utvrđivanje različitih tegoba sistema, kao i ozbniljnih oboljenja, poput karcinoma. Najvažnije je dobro pratiti uputstva lekara u toku postupka, te sam proces u najvećoj meri zavisi od lekara koji ga izvodi.

O aktuelnim cenama naših usluga informišite se u našem cenovniku.

Zakazivanje termina, pregleda i besplatnih konsultacija putem telefona: 011/311-85-91 ili popunjavanjem online formulara.

NAPOMENA
Sadržaj web sajta poliklinike nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu polikliniuke nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte sa lekarom.