fbpx

Bakterije na šakama – Kako se pravilno peru ruke?

Bakterije na šakama su poznate kao najveći izvor zaraznih bolesti kod ljudi. Bolesti koje izazivaju bakterije na šakama se mogu sprečiti pravilnom i redovnom higijenom, odnosno pravilnim i redovnim pranjem ruku. Redovno pranje ruku je jednostavan i najjeftiniji način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama.

Od svih organa našeg tela, ruke su najizloženije prljanju. Bakterije na šakama izazivaju infekcije koje se još nazivaju i „bolesti prljavih ruku“.

 

Koje bolesti izaziva neadekvatna higijena ruku?

Bakterije koje se nakupljaju na našim šakama mogu izazvati brojne bolesti i infekcije kao što su obična prehlada, grip, zarazna žutica itd. Osim toga, bakterije na šakama imaju veliku ulogu u širenju crevnih zaraznih bolesti i crevnih parazita – glista.

Same bolesti koje se mogu sprečiti redovnim pranjem ruku možemo podeliti na tri vrste:

  • Bolesti koje se šire fekalno-oralnim putem, uglavnom zbog ne pranja ruku nakon korišćenja toaleta. Tu se ubrajaju bakterije (salmonela i šigela) i neki enterovirusi. Oni izazivaju povišenu temperaturu, bolove u stomaku, smetnje s probavom i dijareju. Toksini ovih bakterija ulaze kroz usta, razmnožavaju se u crevima i oštećuju njihovu sluznicu.
  • Bolesti koje se šire indirektno u kontaktu sa sekretom iz disajnog sistema, preko sluzi iz nosa, iskašljaja i nosnog sekreta pri kijanju i kašljanju. Tako se prenose prehlada, grip i meningitis.
  • Bolesti koje se šire bakterijama u mokraći, koje se neadekvatnom higijenom prenose na ruke. One su najređe, ali treba pomenuti da se tako prenose stafilokoke.

Kada treba prati ruke?

Pre:

  • Jela (obroka) / pripreme hrane;
  • Dojenja / hranjenja deteta;
  • Dodirivanja usta, nosa, ili očiju;
  • Kontakta s bolesnom osobom.

Posle:

  • Jela (obroka) / pripreme hrane,
  • Upotrebe toaleta;
  • Menjanja pelena;
  • Brisanja nosa, kašljanja, kijanja;
  • Dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju;
  • Kontakta s bolesnom osobom;
  • Kontakta sa životinjom;
  • Nekih aktivnosti kao što su iznošenje smeća, čišćenje itd;
  • Povratka u kuću nakon šetnje, igranja, kupovine itd.

bakterije-alfa-medica

Pravilno pranje ruku

Pranje ruku je vrlo jednostavna navika koja ne zahteva posebnu opremu. S pojavom bakterija otpornih na delovanje antibiotika, važnost pranja ruku postaje još veća. Izuzetno je važno ruke prati redovno i pravilno kako bi smo uklonili nečistoće i smanjili broj mikroorganizama.

Smernice za pravilno pranje ruku:

  • Sapun (po mogućstvu tečni) i topla voda;
  • Ruke perite najkraće 30 sekundi, kako biste uklonili sve bakterije;
  • Na javnim mestima koristite papirne ubruse umesto sušilica za ruke;
  • Kod kuće pamučne peškire treba često menjati;
  • Koristiti samo svoj peškir i nikad ne koristiti isti peškir za lice i ruke, odnosno druge delove tela;
  • Sredstvo za dezinfekciju ruku može biti korisno kada sapun i voda nisu dostupni.

 

NAPOMENA
Sadržaj web sajta poliklinike nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu polikliniuke nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu poliklinike obavezno se posavetujte sa lekarom.
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email